Учитељ

ЛЕТОПИС ОСНОВНЕ ШКОЛЕ 663

бора и деловод. протоколу у колико их је било; важнија решења и принове, кретање у грађанству; судбина после одласка из села у колико се могла сазнати.

1, Н. Н. учишељ (1-Х.-1875—1.-Х1.-1878.). Сиромах, млад, нежењен, одушевљени ђак крагујевачке Учит. Школе. Пред полазак у рат, сељаци истерују писара „сарача“, и у судницу уводе њега, имајући поверења да ће он боље бринути о њиховим домовима него ико други. Испита због ратних прилика није било. Кад је премештен, и он и сељаци трчали су и молили да остане, но без успеха. Премештај му је само користио. Био је и даље одличан школски радник, истакнут у учитељству и после променио положај. Село и сад чува о њему лепу успомену, и дуго је жалило за њим и његовим школским радом.

2. Н. Н. учишељица (1. Х!. 1878.—1. 1Х. 1881.). Износи се живот и рад једне привремене учитељице, која се ту и удала за неког пробисвета, бекрију, општинског писара, а после, како изгледа, престала бити учитељица. Општина набавља из касе ђацима књиге, па после наплаћује. Сиротнима бесплатно. Ђаци не иду уредно, јер. после рата народ је сматрао да има право неслушати, и сећи шуму (за „заслуге“). На испиту једне године 6 ђака, а 1881.: 9: успех слаб, а ред и чистота добри! (Два ђака, тишина примерна, а чистота добра и да нема служитеља...). Ето, дакле, шта се налази и како се ради у школи после непуних 6 година од њенога зидања ! Па ипак, живот те учитељице и њенога писара, пијанице и механског шаљивчине и спадала, био је далеко мирнији и безбеднији него учитеља, који је хтео да уведе ред у школи, и који живот у алузијама писац износи, бацајући тешке прекоре који потичу са дна срца. М ако се грађани не поправе, наставници, који не могу да издрже оно што је писац издржао, склањаће се брзо у друго мирније место; то ће пак бити штета и ђачка, и родитељска, и државна. Јер не може, и неће сваки да каже: „Остајем где сам; умирем ако треба као војник на стражи, вршећи своју дужност. Верујући у победу добра, у правду и законе, у поправку људи, нарави, навика и друштва, и у сретније дане моје Отаџбине остајем ту, да се види све моје добро и све моје зло“...

3. Н. Н. учитељица (1-1Х-1881. — 1-УШ-1882. г0д.). Она је уписала у уписницу ученике, а није потписала своје име. Село је памти само по имену; њена служитељка прича да су је због лепоте „урекли“ и да је умрла, а ноћу крадом је на колима понели у варош и сахранили; надзорник у уписници бележи да се учитељица у