Учитељ

ПРОСВЕТА У СРПСТВУ И СЛОВЕНСТВУ 675

учитеља 2 Зато, што настава и њен метод не одговарају духу дечје природе. Деца се неприродном методом у настави муче, а учитељ због неуспеха у настави зноји. Отуда први мрзе школу, а други су прави мученицн...

Аустријским школским законом од 1870. године заведена је општа обавеза основне наставе и за најсиромашније градове у аустријској царевини. Од тога доба па до данас спољашна страна аустријских основних школа постигла је велики успех. Подигнуте су лепе школске зграде, снабдевене модерним намештајем и училима. Па и учитељ је добио друштвени положај. Али оно, што је најглавније, а то је душевност школа остала је на истом месту, где је била и гоиине 1870. Аустријске основне школе примиле су Хербартову педагогију, која је за њих постала просто догма. У овим се школама и данас очигледна настава не предаје по стварним предметима, већ по сликама, које деци треба показивати тек у крајњем случају, кад се дотични предмет не може у оригиналу да покаже. Али се у овим школама више пута не показују ни слике, већ се деца кљукају апстрахтним појмовима. Оваква школа даје учитељу већ израђену методу и прописује му готово сваки покрет. Као што се види, оваква је школа велика казна и за децу и за учитеља. Улехла овакву школу назива немачком. То је онај тип школе, за коју је рекао дански пастор Вјегтте једном немачком гимназијском директору: „Разлика између наше школе и ваше јесте та, што ви ђацима, кад им хоћете да приредите весеље, поклањате један час; ми им један час само додамо“.

Улехла је отворено устао противу аустријске званичне основне школе. Он.је први почео стварати план за нову чешку школу, која би се разликовала од Спенсерове школе и његових следбеника. Резултате свога рада на овом пољу, који су били стављени на сигурну, зналачку основу, он је објавио и изложио у својим: Еазђу Редарортске. На тај је начин Улехла положио темељ модерној чешкој основној и грађанској школи. И он је у своме мудром подузећу успео. Он данас већ има у Чешкој и Моуавској своју генерацију, која је одбацила законом прописану Хербартову методу у настави, поставивши свој рад у основној школи на модерну основу емпирије, изводећи из ње нове принципе за наставу и педагошку науку. И доиста, учитељ треба да сматра своја искуства као драгоцени материјал за педагошку науку. Не ради се данас само на томе, да учитељ у раду испитује себе, већ да зналачки