Учитељ

688 - УЧпитЕЉ

и ако се не зна шта се хоће. А још је, ако се не варам, Хорац знао и учио; [опон пшја сир:до! Истина и г. [. попушта донекле искуству и науци и признаје, да се „слободан акт“ воље „може јавити и јавља се у великој већини случајева у пратњи оваквих садржаја“! т. ј. мотива. Али међу мотивима воље, опет, по г. Петронијевићу „у ужем смислу само су осећања мотиви њени. Јер осећање задовољства као- такво један је садржај свести, кога(!) наша воља хоће, а осећање бола садржај кога(!) она неће, док су преставе као такве нешто што не стоји у таквој примарној вези са вољом, нешто према чему је воља индиферентна“.= Колико је тачније и јасније у три речи изнео однос воље према преставама стари Римљанин пре двадесет и више векова !

Г. Петронијевићу би била много јаснија психолошка природа воље да су му познате и друге теорије, које он не помиње, н. пр. теорија Брентана и Еренфелса, по којој је воља идентична с емо"цијама,3 јер свака емоција по њима садржи у себи већ неку позитивну или негативну тежњу, неку реакцију од стране субјекта. Али ма каква се теорија заступала, под вољом, у колико је она предмет Психологије, може се разумети само једна „душевна ситуација“ ,“ један сложен емоционални процес, где и представе — Вежмесотипде — и емоције — Тпебједегл -— играју улогу мотива.

Г. П. је обрадио ово питање о вољи непсихолошки и нетачно зато што, као што смо видели, воља код њега означава неку неемпиријску или управо трансемпиријску, метафизичку способност; питање о вољи код њега је идентично са питањем о слободи, као што је то био случај само код најстаријих психолога, на пример код Августина.

Г. П. није избегао све метафизичке тешкоће ни тиме, што вели да је „спонтана“ промена она „промена чији разлог лежи у самој егзистенцији свесног бића“.' Да не треба у ствари говорити · о слободи воље већ о слободи духа — учио је још Лок, Г. П. то напомиње да би оправдао своје учење о метафизичкој слободи воље коју он за то овако образложава: „Пошто воља долази од формалног свесног субјекта, то је она као таква(ћ) принципијелно независна од садржаја““ Да принципијелна независност не значи

ништа, — јасно је. Али ово тврђење г. Петронијевићево има смисла код њега — и само код њега — и то има онај исти смисао 11 2 С

8 ЈодЕ го. с. Ва. |, 5. 159 +,

4 Жећеп, о. с. 5. 252.

5 Мипф, Огшпаг. д. Рз., 5. 222.

6 Н. Бгеђеск, Дезссћје Фег 50056 Ва. [. 1884, 5. 395. " Осн. емп. Пе., стр. 304,

8 Госке, о. с. 2. Висћ, сар. 21., 5 10.

9 Осн. емп. Пе., стр. 305. ;