Учитељ

696 УЧИТЕЉ

суве земље, или је то био божји прсте! Од куд се зна да су они баш ту прешли Црвено Море2! Сад да видимо каква је.

Наука Хришћанска за ТУ разред

1.) у првом чланку каже се да Ис. Христос, после крштења, у пустињи, 40 дана и 40 ноћи „није јео ништа“, а одмах за тим каже се: „Оснажен постом и молитвом“. Пре свега не јести ништа и постити није свеједно; а друго, после толиког нејеле нико не може бити оснажен, а Христос је био и човек.

Избор апостола је нејасно казат. „И многи људи... постадоше му ученици“. „Али Христос је хтео (а зар и није2!) да од њих издвоји неке који би били у првом реду ученици његови“.

2. Чудеса Христова. Овај део заузео је четири и по листа са лет Христових чуда. Ово се по програму не учи. Ово је унето мимо програма, противно правилима о штампању уџбеника, ради „бацања више светлости на програм“ и мучења ђака! И ово референти зову „кориговање програма! Чудеса у ХХ веку“ !

У причи о Милостивом Самарјинину незгодни су изрази: „изранише га“, „кљусе“ место коња. |

8. Приче Христове неке су без поуке, а код неких је унапред речено шта је хтео Христос да каже том причом. Ово изостављање поуке референти су истакли баш као врлину овог рукописа, а то је баш погрешка, јер се приче Христове баш и предају ради те _ поуке, а кад се оне не изводе како треба онда је промашен главни циљ овога предмета. Они извођење поуке остављају наставницима. Али сваки наставник (нарочито нов) не уме то да изведе, а нарочито у причама које имају преносни значај. Ту је објашњење неизоставно потребно. И ово је једна осетна празнина (недостатак) ове књиге. А зашто се то не би написало баш и ради ђака, ако забораве» За што је уџбеник» До сад је то било у свима уџбеницима. Колико је наставника који ће се сетити како се у причи о богаташу и Лазару лепо види да смо пред богом сви једнаки; „не знају цареви, не познају краљеви“. Ко ће се одмах сетити колико поуке и значаја имају ове речи у причи о даравима: Јер ко има даће му се и претећи ће му; а онај ко је лењ, па нема, изгубиће и оно што има“. -

Погрешка је што је у причи о неваљалом сину изостављена она љутња старијег брата, која је тако пуна поуке и моралног суђења код деце. Ово није требало изоставити тим пре, што то има у словенској читанци. Исто тако на 30. стр. није лепо објашњена прича о сејачу и семену. Састављено је објашњење семена на путу и на каменитој земљи.

4. Радња апостолска. Каже се: „Апостоли проповедају“. Штаг „Они су били плашљиви и колебљиви“. То се не би могло рећи за људе који су поднели онолике муке после његове смрти и онако

јуначки (мученички) изгинули. А и да су били такви, ова оцена