Учитељ

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 697

није потребна, јер им она убија значај и пијетет. Незгодни су изрази: „препородише се“, „да они не могу не казивати“, „За спомен на Христа“. Није казато да се јеванђеље и посланице читају у црквама. Каже: „апостоли који нису ни учили књиге, знађаху Свето Писмо“. Како је то могуће» — Наитијем Св. Духа !!

Постанак свештеничких чинова изведен је наопако. Каже се да је прво постао ђаконски, па свештенички, па епископски чин, а оно је било обрнуто.

Требало је рећи: да су после апостолске смрти исто тако мучени епископи и свештеници.

Није речено да су апостоли, кад су пошли да проповедају, написали што је најважније, да би им причање било подједнако. Од тога је после написан символ вере.

5. У чланку „Гоњење Хришћана“ незгодни су изрази за децу: „прва је жртва мржње“, и „падоше као жртва мржње“. Није јасно како су Римљани Хришћане „везане ређали по шеталиштима, па их запаљивали“.

6. У чланку „Цар Конст. и царица Јелена“, на страни 55., у контрасту је казивање ко је од њих сазидао цркву на Хр. гробу. Овде је требало казати и какав је био Пилатов натпис на крсту Исуса Христа.

7. Символ вере. Није речено да су символ вере написали епископи на два сабора, и да су написали најпре 7, па после 5 чланова.

Није „како треба да верује“ него шта да верује сваки хришћанин.

С методске стране погрешно је, и наопачке урађено што је код свих чланова казат најпре словенски текст, па после њихово објашњење. Треба да буде обратно: објашњење садржине напред, па текст, као резиме тога. Писац овога извештаја је професор Методике. За то морамо узвикнути:

„Златни кове и сребрни

Да лепо ли сјаш! —

Г. професоре мудра главо,

Да много ли знаш“!! Кад би неки учитељ на практичном учитељском испиту написао овако предавање, овај исти професор дао би му 2.

Код чл. 1. пише: „Створење света видљивог и невидљивог“, . а ту није то главно, него Бог. Чл. 1. говори о Богу и шта треба да верујемо о њему. О чему који члан говори погрешно је (с методичке стране) казивати напред, него то треба извести на послет-_ ку, из објашњења.

Овде није речено (у објашњењу) да је Бог створитељ, ни да је отац свију нас, и по чему. — Да ли је ово храшћанска наукар!

У чл. 2. није објашњена последња реченица, да је Исус Христос „јединосуштан оцу имже всја биша“, што је врло значајно за наше веровање о Христу. Код овога члана има нешто чега нема у словенском тексту, а то је ово: „Без Сина Божјег није ништа

' Обредословље од арх. Фирмилпјана, стр. 21 и 22, УЧИТЕЉ 46