Учитељ

698 У ПРИ Е ЈБ

постало, што је постало“. Од куд, и шта ће, овај додатак» А толики свет и векови што су били пре Христа 7!

Код чл. 3. стрпане су напред три ствари као његов наслови садржина, које ни човечји ум, а камо ли дечји, не може одједном схватити. Место овога боље је рећи: чл. 3. говори о рођењу Ис. Христа. Овде су незгодно и непотребно напред додате речи: („Вјерују в Исуса Христа“)... Нас ради... Није речено ради чега је се Хр. родио. — Непотпуно објашњење.

У чл. 4. још већи је наслов: „Страдање Христово, распеће и смрт. Велики Четвртак. Велики Петак“.

Код чл. 6. наслов је „Спасов-дан“, а овде се не говорио Спасов-дану, него о вазнесењу Ис. Христа. Ово је јаснији и тачнији наслов. И овде (на послетку) додато је нешто, чега нема у словенском тексту, а то је ово: „То значи да он има једнаку власт, силу и славу као и Бог отац“.

Код чл. 7. толики је наслов да се не зна о чему он говори. Место тога требало је (после објашњења) рећи: чл. 7. говори о другом доласку Исуса Христа на земљу.

После овог члана требало је рећи да чл. 2., 3. 4,5. 6. и 7. говоре о Исусу Христу.

Код чл. 8. наслов је „Духови“, а он не говори о Духовима, него о Св. Духу. „Свети Дух је Господ, јер је он Бог, једнак с Оцем и Сином“. Ово није никакво објашњење. Овде није речено да је Св. Дух, треће лице Св. Тројице, а то је крупна погрешка.

Овде је требало добро објаснити Св. Тројицу, јер овде су изашла три Бога, и ми одосмо у многобоштво ! !

Каже: „Свети Дух је говорио преко пророка“, а није наведен ни један пример, те је ово нејасно.

О благодати Св. Духа у свакодневној ђачкој молитви ништа!

У чл. 11. каже се: „Пред долазак Христов сви умрли људи оживе ће“. Ваљда: кад дође Христос... Овде треба довести у везу члан 7. -

На послетку треба да је изведен цео силвол вере словенски и српски, као оно у словенској читанци, ради бољег прегледа.

Ето, читаоци, шта је погрешака и недостатака баш у Символу вере, кога су референти толико хвалили и истицали.

8. Ћирило и Методије. Овде се каже да су Ћирило и Методије „већ били саставили“ словенску азбуку и превели с грчког језика на словенски најпотребније књиге за службу“, кад их је цар послао у Моравску, а то није истина; и то се не слаже са учењем Историје Срба (Мих. Јовића) које је такође препоручено од Просветног Савета.

На стр. 69. каже се за Константина (Ћирила). „Видећи да ће умрети, он се покалуђери“. „Посла кратког времена Ћирило умре у Риму. То значи да се Константин покалуђерио пред смрт и после Методија, а то обоје није истина. Ћирило се покалуђерио рано, пре него што је отишао у Моравску, и пре Методија. Од куд би Константин као калуђер могао служити службу у Моравској»! —