Учитељ

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 699

И ово је казивање противно оном у Историји Срба. Сирота деца и нови наставници.

Није речено да се азбука коју су Ћирилови ученици удесили од Ћирилове азбуке зове Ћирилица, и да је од ње, на послетку, удешена ова наша азбука, те се и она зове Ћирилица.

9. Крштење Срба. Овде је требало најпре казати најглавније богове код Срба, а не само рећи да су били многобошци, — да се види каква им је била та стара вера. Они, истина, уче ово и у Историји Срба, али они тамо исто тако уче све ово о Ћирилу и Методију и о крштењу Срба, па се и овде то понавља.

Нејасно је речено: „У то време беше једна хришћанска црква на истоку и западу“. Требало би казати да су се Срби покрстили у 9. веку, за време жупана Мутимира.

10. Крсно име. Место оволиког причања како се меси и сече колач, мислим да је боље да је казано како су Срби, сем славе, пренели из старе вере у нову још понешто, само под другим именом. Данашње веровање за Св. Илију, Св. Николу, Огњену Марију и Тт. д.) па верске обичаје о Ђурђеву-дне, Ивању-дне, о Божићу и др.

1. Црквена слава. Погрешно и нејасно је речено: „Свака та црква била је посвећена ономе мученицу на чијем је гробу по. дигнута. Како је било онда, тако и доцније и сада“. Сада не, јер сад се цркве не подижу на гробовима мученика, пошто их и нема.

Требало би казати како ће се по икони дознати коме је свецу посвећена цркве, чим се уђе у њу. ;

12. Заветина. Овде није речено да се и за ову славу спрема колач, жито и свећа, и да то у селима раде домаћини наизменце. Незгодна је реч „обживак“, боља је : израштај.

Толико о садржини ове књиге.

Мапа у овој књизи нема никаквих. А обећање2

Слике. Слика има доста. Неке су добре, а неке нису. На многим сликама народ је насликан бос, голих руку и леђа, исцепан, неошишан и неочешљан — прави адраповци.. Да л' је за време римске културе народ (маса) био такавр На слици: „Исус даје вид слепцу“ изашао је и Исус слеп. Царица Јелена, старица од 80 година, испала је много млађа од сина Константина. На слици „Неваљали син“ дочек је насликан да је у пољу, а у тексту | пише близу куће, а на слици нема ни спомена од куће. Неваљали син нацртан је као дечак. Остале слике су добре.

Како ове слике, (као ни цео поправљени рукопис) нико није прегледао добро су и оваке. И оваке што су, служи писцу на похвалу.

Да завршимо. Изнете су главне погрешке, нејасности, недостатци и методичне мане ових књига. По њима се може судити какав је овај рукопис био првобитно, кад. су га референти прегледали, и да ли је ово збиља био најбољи рукопис (као што кажу референти), — кад је он оваки и после извршене две његове поправке. Па ко је крив што држава и сад нема добрих уџ-

46"