Учитељ

ПРОЦЕНА МОРАЛНОГА ВАСПИТАЊА ТО

све мане детета свога, она га не би толико волела и не би била мајка. Али и ово има својих граница. Чим та „слепоћа“ материна пређе извесну меру, онда је она штетна по само дете. Јер, не видећи мане свога детета, мати се и не труди да их поправља и да их искорењује, него дете расте с њима.

У многоме је правилно гледиште народно и на девојку и момка. И код најглавнијег чина пунолетства, код удаје и женидбе, родитељи не остављају децу своју саму себи, да она бирају за кога ће се удати или којом ће се оженити, него пресуђују они, отаци мати. Оправдано је, што они гледају на „кућу“, из које узимају или у коју дају. Јер што боља кућа и бољи родитељи, то више јемства за доброту снахе или срећу свога детета. Оправдано је и. што девојке удају нешто доцније, док сазру и ојачају за тешке дужности материнске, и ако они то чине из сасвим других побуда. Оправдано је и што гледају на стас и лепоту, да је лепа и румена, јер је стас знак развијености а руменило знак здравља. Оправдано је и оно: „Боље чувена него виђена“, јер очи могу и да преваре. Јер девојка може да личи и на црвљиву јабуку или на божур, који је леп као ружа, али мирис нема... А чувена не може да буде таква; њу су многе очи виделе, и она мора да је добра... Отуда је оправдано и оно: „Вилу око пута, а девојку око скута (ваља тражити)“ јер је ово ближе и познатије. Зато је сасвим на свом месту оно: „Не цени девојку по новцу и стасу, него по души и поштеном гласу“. Тачно је и оно, што питају и је ли вредна и ваљана. Јер је у многоме истина, да „лепе коло воде, а ружне кућу куће“. Снаха мора да буде и добра, те свима у кући да угађа и да свима буде мила. Зато, по народноме, она треба мало да говори а много да ради. И дивно је оно: „Најпаметнија девојка, која мало говори, а најлепша она, која се мало кити“: као и оно: „Девојка, који не мисли шта ће рећи, касно ће из куће (очеве) утећи“.

С разлогом код девојке родитељи највише пазе на владање. По оној: „Ловци су да лове, а препелице да беже“, ловаца је пуно, а препелице ваља да беже. Отуда по свој прилици и оно сурово: „Удри девојци и место где стоји“, као и оно: „На пса замани, а девојку удри“. Јер, буде често „с мека образа девето копиле...“

Лепо је и народно веровање, да је највећа грехота покудити девојку. И колико нежности у ономе: „за злом реци добро, а за добром како хоћеш!...“