Учитељ

734. УЧИТЕЉ

И о времену удаје тачно је што народ каже: „Воћка, која доцкан зри. дуже траје“ и „која чека, дочека“. Али је исто тако тачно и оно: „Кад је воћка зрела, или је бери, или ће сама да падне“.

Лепе су и оне пошалице с девојкама, где им се износе разни примери, из којих оне могу видети оно, што не ваља у будућем новом животу, те да га избегавају; а што су они шаљиви, то су слађи за слушање и боље се памте. |

Оправдано је и оно народно гледиште, да момци ваља рано да се жене, да момак ваља да је висок, снажан и здрав, и да девојке не воле „стара“ и „наметника“.

По нарсдноме „стиђе је момче нег девојче“, па опет увек оно „испод стида проговара...“ Али су и девојке, при свој стидљивости и скромности, опет искрене и милостиве... Истичемо нарочито оно народно тврђење: Женско је главе мале, али срца великога.

_ Народ не оставља децу своју ни после удаје или женидбе . њихово без љубави и бриге своје о њима. Пуно је изрека и прича о томе, какав ваља да буде муж а каква жена. По народноме добра је жена највеће благо. а зла је жена највеће зло у кући. И „кућа не стоји на земљи него на жени“; а „где није жене, ту није ни куће“. И колико изрека о доброј, толико двапут више о злој "жени. Па опет, „жена мужем“. Каква ће бити жена, много стоји до мужа. Зато вели: муж ваља да буде мушко и да заповеда, а жена да „слуша“ мужа.

Наравно, да су за осуду све оне враџбине женске „да је муж воли“, или да буде „њена влада“.

У средства за морално васпитање ми смо урачунали и тако зване задорице. М доиста, нигде им и није боље место него овде, и оне немају друга већа циља до да диранога уче да трпи, да не буде пргав и накрај срца, да никад не плане. А тс ;е врлина толико потребна за друштвени живот, за живот у заједници, па било то у кући, у породици, или ван куће, у друштву ужем или ширем. А кад је то задиркивање још у шали, оно је и забавније и слађе те се с тога боље и прими. Дирају све из реда: и по именима, и

по занимањима, и удовице, и удовце, и жене и мужеве, и старце

и бабе. И нико се не љути. А ко се љути, показује морално несавршенство и учи се да се не љути, дакле, морално се усавршава.

Још је лепше и управо ненадмашно оно, што смо изнели као.

_увуше и поуке. То је бисер, којему нема равна у модерној настави