Учитељ

522 УЧИТЕЉ

правди у своме наставничком раду, ако не тежи високим педагошким идеалима који се на крају крајева не само могу него и морају свести на истину и правду без којих је све ништавно у људском: животу не изузимајући ни школско настављање и просвећивање. А по себи се разуме да се и на том путу налазе големе тешкоће на које наставник свих школа не само наилази него и мора наилазити нарочито у основној и средњој настави, што ће се другом приликом изнети на оцену, „Учитељевих“ читалаца, као што се то чини овом приликом и овим редовима.

Влад. К. Петровић учит.

ДЕЧЈА ЛЕКТИРА“:

Развишак код деце љубав к чишању, па сте ударили шемељ писмености.

|,

Народи који одавно постоје и живе пуним животом слободе и напредовања, имају развијену, сређену, јаку књижевност. Народи мали, слаби, народи који од скоро у слободи живе, не могу се такмичити с њима; код њих је све у повоју. Онда кад је на западу цветала наука, у Србији је било мало писмених људи; онда кад је тамо била веома развијена и сређена литература за децу, код нас је било врло мало ђака по школама. И оно што смо ми пропустили, не кривицом својом, морамо сада надокнадити. Алиу развитку човечанства, једног народа, као и код појединаца, не може бити скокова, већ све мора ићи једним редом док се до успеха не дође.

Култура, напредак, просвећеност једног народа пролази кроз школу на народ. Школин народ су деца. С тога се и вели: како су деца упућена у школи, онако ће ићи целог века; какав им је појам дат о књизи, просвети, напредовању, онако ће им остати у души кроз цео живот. Школа изгледа да је утврђено, оставља на малишанима, и за будући живот најјаче утиске. Па с тога морамо и пазити да ти утисци буду и јаки и интензивни на путу који ће добру водити дечје духовне моћи.

Добро једног народа је и у просвећености његових синова.

“ Неколико опажања из школе и рада у њој.