Учитељ

582 УЧИТЕЉ

Као код свих нових предузећа, тако и овде почетак беше тежак. На путу бејаху много сметње, које се само енергијом и несебичном истрајношћу могаху савладати. Велика заслуга у овим почецима крчења пута припада г. А. Колеру, секундарном учитељу, који је знао и умео доћи до подесних средстава, којима се брзо могла задоботи сигурна позиција против индиферентности и предрасуда; који је знао и умео да власти и приватне људе привуче ка установи у циљу помоћи и сарадње, и да у њих пробуди свест о по"треби једног предузећа, који свима користи доноси. Не мања заслуга за плодан и предан рад на унапређењу института припада и г. професору Рг Оту Хунцикеру, који је најпре као ревностан оснивач и сарадник а од 1878.—1906. и као председник дирекције 'оживљавао завод својим моралним и материјалним жртвама и услутама. Своју љубав према установи, у којој је служио, посведочио једним лепим завештањем у корист њену. Хунцикер је показао, да је за корисно студирањо објеката школске изложбе нужно јоши тачно познавање различитих школских завода, а за ту је сврху опет потребна збирка школских закона, реглмана, уредаба, про„грама, наставних планова и годишњих извештаја како из земље тако и из иностранства. Тако је створен архив и, у вези са њим, "један архивски биро, који стави себи у задатак, да такав материјал, који већ постоји, пробира, допуњује, упоређује и објављује. "Отуда је поникла потреба да се покрене нарочити орган за архив"ски биро, „Швајцарски школски архив“, преко којега се и јавност јупознавала са циљевима и делатношћу школске изложбе. Време излажења тога часописа (1880.—1890.) уједно је и период најживсљег напора за остварењем. постављених задатака и подизањем „угледа.

У ово доба живота школске изложбе извршиле су и три крупне промене, које су утицале на њено даље развиће и унапређење, а "то су: одвајање школске изложбе од Занатског Музеја (1881. г.), оснивање Удружења за потпомање изложбе (1882. г.) и преобраћање имена „школска изложба“ у подесније име „Песталоцијавум“ (1891. год.).

Наиме, постепено се све више увиђало, да Занатски Музеј и пернанентна школска изложба, и ако живе заједно и под истим кровом, ипак имају засебне циљеве и специјалне задатке, којима имају служити. Изложба све више показиваше наклоност да постане централно педагошко место, које ће нарочиту бригу посветити народној школи и централизацији рада у области школског