Учитељ

588 УЧИТЕЉ

Треба прочитати књигу па видети каквим се тоном све ово описује. : ·

„Попино предавање.“ У овом се чланку описује попино путовање код војника, са овим преко Солуна у Драч, а одатле сувим преко Елбасана, Охрида и Битоља. Ту се узгред описују ове и узгредне мање вароши и износе њихне слике. |

У одељку: „Таја на осуству“ прича се да је четвртаков таја дошао на одсуство и шта он прича о ратним доживљајима, а нарочито о Арнаутима, како су хтели Србе да преваре са оружјем у мртвачким сандуцима ит,д.

У одељку: „Наши на све стране“ износи се како смо ми нашу савезничку дужност извршили на време и добро, и како смо помагали Бугарима и Црногорцима. Овде се протествује и брани што помажемо Бугарима. Ту је и опис Скадра са сликом.

„Из рата у рат.“ Овде се описује онај подли и мучки напад Бугара на Србе, који је изазвао и други балкански рат. Описује се њихов напад на Књажевац и њихова зверства, која су превршила она Арнаутска. За тим се ту описује долазак рањеника из. борбе с Бугарима и износи се у целини и Краљева прокламација за овај рат.

За тим се износи како је Бог казнио подле и дивље Бугаре, тиме, што су их после напали Румуни и Турци, и отели знатан део Бугарске, а Турци и Једрене.

На послетку је прокламација војсци о миру.

У одељку: „Наши се враћају“ описује се радосни долазак —

наше војске са бојишта. Силан свет изашао на станицу обучен у свечано рухо. Долазе возови окићени, као што су и отишли. Чује се песма веселих војника, као кад су отишли. „Стрина Илинка, којој је погинуо јединац и још неке жене у несрећи, други, са црним шамицама на глави, у лицу бледе као крпа, крећу се полако, тихо, од војника до војника, целивају га и оките цвећем, а они им љубе старачке руке.“

Пошто су испратили воз онда „гомилица за гомилицом, загр-

љени, весели, раздрагани, певајући вратили смо се у село сваки

дому своме. Сва звона на цркви су брујала, а прангија за пранги- |

јом проламала је небеса, и објављивала селу да су се наши ратници вратили.“ -

У последњој 22. глави, под именом: „Велика Србија,“ описује

се долазак и дочек њиховог господина, први час у школи после рата, на коме им је господин причао о рату и показао карту нове Велике Србије, напомињући да су нам непријатељи отели Српско Море, ту нашу мучну тековину и да се ми: више нигде не граничимо с Турцима. Поменуо им је највеће вароши, планине и реке у новој Великој Србији. И — на послетку — рекао им је: да „још све Српство није ослобођено и уједињено. Још га има доста под туђином. И то Српство, ако не дочекамо да ослободимо ми, ослободићете га ви, кад будете велики.“ „Хоћемо, хоћемо, разлегало се по школи.

пара а