Учитељ

592 УЧИТЕЉ

дина постојало има у себи моменте лењивости. Ма да се на свима пољима друштвеног и државног живота види већи напредак, школа опет остаје иза потреба живота. | „Пошто се признају недостатци, крајње је време да се на делу ради да буде боље. Пример јаче утиче. И минхенски реформатор ради на томе с пуно стрпљења, корак по корак и он улази у нову област, ма да би могао много више да учини да се има срестава на расположењу. С пером у руци, критикујући, мање се постиже. Крв. ј

Рле Зсћше дег Хи Кип, асћ! Моггасе сећаНеп аш! дег Мегзатшипа дез Соефћеђипдез 11 Вешп ат 3. Песетђег 1911. (Рг. Гаа ме Ешда: бејенеуот: Ог. Сетага НеПтег5: Рле Еогдегипгеп дез Оое!ћеђипдез; Пт. М сћеп Озћуаја: 5ећше ипа Тдеанзти5; МЏсћејт Војзсће: Зећше ипа Мегеђипо; Рг. Јозе! Рећггој8 : Зопдегзећше #г Вегаће; Пг. Сизјау Жупекеп: Гле Неје Зећшеететде; Јоћаппез Тезв: Гле дешвсће Мо казсћше; РПг. АШед КЈааг: Рг ипо ипа Егргођипе.) Еопзсћић, а. т. ђ. Н., Вешп-5сћбпеђего 1912. — Стр. 108.

У овој књизи штампана су предавања осморице познатих немачких школских радника, која су одржали на скупштини Гетеовог Друштва у Берлину 3. децембра 1911. године. У поздравном говору, који сачињава увод ове књиге наглашује др. Лудвиг Фулда, да је циљ овога друштва заштићавање слободне мисли у уметности и науци, и према томе у задатак друштва спадају и педагошки проблеми. Противан је оптерећивању ученика у школи излишним градивом, које се и онако врло брзо заборави. Захтева да се омладина не васпитава на штету своје младости. Др. Герхард Хелмерс

говори о захтевима Гетеовог друштва, од којих највише истиче

једнообразну организацију свију школа од основне па до универзитета и увођење наставног плана без науке о вери. Као предмет за основне школе тражи науку о дужностима и правима грађана. Др. Вилхелм Освалд као задатак школе истиче преношење културе на млађи нараштај. О настави говори као о једном поглављу примењене социологије. Данашњим уређењем школа није задовољан, јер се школа довољно не стара о срећи поверене јој омладине. Вилхелм Белме говори о школи и наслеђивању. Од ученика тражи подједнаку вредноћу при учењу свију предмета. Срећнију младеж у школи могу образовати само срећнији учитељи. Не одобрава до· маће задатке, који јако шкоде задатку ученика. Износи противности између основних и виших школа. Цр. Јозеф Пецолд као једну од најважнијих рефорама у школи предлаже смањивање наставнога градива, јер претоваривање води полуобразовању. Најиндивидуалније може образовати дете родитељски дом. Одлучно је за телесна вежбања у основној школи. Др. Густав Винскен упозорава да младеж има нарочити живот и нарочите тежње и да она има права на тај живот, који има посебне лепоте, о чему модерно ва-

а а 2.

Да

а на а ла слива

АН ска