Учитељ

"630 УЧИТЕЉ

предак једнога народа у култури и писмености лежи једино на љу"бави грађана и писмених људи према књизи. Да би тај напредак "био истински, морамо љубав према књизи још у детињству, у школи, развити до крајњих граница, морамо пробраном лектиром за децу оснивати темељ потпуној писмености и образовању будућих људи. "С тога наши учитељи морају одабирати у дечјој литератури српској све оно што је најбоље, морају то деци пружати, не као сувопарну "трађу за читање, већ као најдрагоценија зрна бисера, којима ће красити душу детињу. Нека наставници верују да се сваки час, који се у таквом послу проведе, више исплати, више вреди, но “бескорисно учење на изуст неразумљивих молитава и извлачења "толих поука. Зар не би и боље и корисније било избацити из школе "масу непотребних уџбеника, па узети доста књига као лектиру за децу, узети дечје листове, па их читати с децом систематски, с планом> Ми сви увиђамо једну грдну грешку и по будућност дечју а и по њихово расположење за књигу, школу и науку у томе што их претрпавамо разним уџбеницима. То је само голема штета, која “се кроз наше школе провлачи — бог те пита од када и до када — под видом да се деци олакша и настави помогне. Један мали'шан од 9 година треба да се нађе у маси књига, уређених онако како му неће пробудити интерес, у маси књига у којима дечју пажњу буде најлошијим сликама и најхладнијим текстом; малишан "то треба да заволи и онда кад душа његова хоће нешто више од голог шаблонисања које дух убија, кад очекују у настави и који ведрији и веселији дан, но што су они у којима стално слуша онај стереотипни рефрен: „овога ћемо часа говорити 0....“

Изговор да многи уџбеници служе деци као потсетник, треба -за увек да отпадне; јер ако је код деце пробуђена при предавању, пажња, онда ће деци све то остати у свести, па ће га у току пре- давања и понављања моћи добро запимтити, да им потсетник неће требати. Но баш и да им треба ма какав потсетник природније је и корисније да то буду ђачке свешчице у које они прибележавају многе ствари из предавања. Корист и по вредноћу, пажњу, при-љежност а и по усавршавању писмености од тих ђачких свешчица је несумњива. Наравна ствар да би се и читанчице за све разреде морале „удесити да допуњују и многе ствари из предавања и из "ђачких свешчица. Поред тога пробраном лектиром ђаци би се упу"ћивали да многе научене у школи ствари, из ког му драго пред"мета, виде и сазнаду и у другој форми и допуњене и популарно и „јасно написате. То је један од многих начина да деца заволе књигу