Учитељ

ОПШТА ПЕДАГОГИКА 631

и да у писмености пођу један корак унапред. Ни у ком случају они хладни и строго по шаблону написати уџбеници не могу деци отворити очи да виде даље, нити им могу разгорети жељу за читањем и љубав ка књизи. — Зар се у књигама, које треба да 'послуже за дечју лектиру, не налази пуно примера о истим стварима, које се уче у школи, и то лепше, популарније, јасније и згодније написатих но што је то у уџбеницима. Зар деца у тим књигама не би нашла и лепших примера, без сухопарног моралисања, за поткрепљење свега онога што се учи из н. хришћанске и српске историје и др. предмета. Онда би им, сумње нема, све било јасније, драже, јер би осећали сласт у оном што науче а то би их још више гонило да траже да ту ствар прочитају а на другом месту, на други начин написану. Но да би се свето постигло бар приближно ономе како замишљамо, потребно је да се у првом реду за ту ствар загреју наставници; веома је потребно да се искорени ружна навика многих наставника да час читања сматрају као час одмора. На овом месту да речем коју реч и о читању у нижим осн. школама. У нашим основним школама много се „чита,“ сразмерно више но што се с осталим предметима ради. И у том читању иде се дотле, док се читаначко градиво, дугим прочитавањем, не научи »напамет, те се готово све приче причају с пуно речи и читаначких израза а с мало размишљања, разумевања, готово у потпуном осуству дечје душе за садржину прочитанога. Приче научене на изуст не доносе много духовном развићу дечјем; тражи се, хоће се, да је све у вези с моћи схватања код деце, да деца само не читају, већ и да разумеју. Поступним увођењем у читање, „згодним објашњењима и методским радом развије се код деце интерес за читањем и усавршава се моћ схватања прочитане ствари. Кад је постигнуто, постигнут је део циља: љубав деце за читањем. С тога и није претерано кад се каже да стожер целокупне наставе треба да буде око читања и писања. Школи је крајњи циљ да спреми дечаке доста писмене, да им улије љубав према књизи и тим је ударила темељ њиховом напредовању, у томе, и по изласку из школе. Јер, најзад, шта вреди све знање стечено у школи, шта вреди ђаку делимичан успех, од чега неће по свршетку школе ништа остати, ако није упућиван да заволи све то. С тога и понављамо "толико пута важност тога да школа у првом реду омили деци књигу, омили у толикој мери да она иу доцнијим годинама буде наслада њихове душе. Омилити деци књигу значи осигурати 7/3 успеха. „Упутити децу да читају лепе и корисне ствари, значи ударити те-