Учитељ

ОПШТА ПЕДАГОГИКА 689

прави изговор могуће је конструисати према писму само онда, кад већ постоји осећање за вредност слогова према њиховоме месту, за мењање гласа према његовој вези са другим гласовима. Таква вежбања не долазе код нас у почетку наставе читања, већ на крају. Тада она неће причињавати никакве тешкоће, и деци ће бити лако наћи прави изговор и за оне речи које су им сасвим нове, и које први пут виде написане. „Прави изговор“, то је вредност, која као свака истина и лепота, вечно недостижна ишчезава у царству идеја. Стога је читање на глас теже од читања у себи. За читање на глас претпоставља се добар изговор, дакле настава у изговарању (говор. вежбања). Извести тачан изговор из писма то је вештина без граница као свака вештина. Добри глумци и рецитатори дају нам да наслутимо, какве је гласове песник замишљао, и тада често помоћу уха долазимо до разумевања, до кога нисмо могли доћи оком, тј. читањем. С тога читање на глас никад не треба да је циљ прве наставе читања. Оно се може и при првој настави покушавати, уводити, али никако не може бити завршено, јер оно остаје у задатак целокупном школовању.

Неколико пута се до сад изјавило мишљење, да написане речи као целине стављају дечјој снази схватања превелике захтеве. Али покушај са глувонемом децом показао је да 7—8 годишњаци, без: икакве помоћи говорних речи и представа говорних покрета, а по описаној методи учења читања, могаху запамтити просечно 274 речи читајући сваку за се. Најбољи читаху 841 реч, најслабији 225. И још су те речи читане како у великим антиквима, тако и у немачком курзиву и у немачком и латинском штампаном писму. Једна врло слабо обдарена девојчица из те школе, која је у својој првој години учила читање на основу говорних покрета, дакле везујући читање за говор, није научила целе године више од 4—5 речи . и остала је да поравља. Идуће године на основу наше методе научила је 75 речи за 17 недеља. Ето доказа за подобност рада центрума за слике написаних рачи, који уједно утврђује из психолошких и говорно патолошких појава закључену директну везу из-

међу написанн речи и њене садржине.

пРЕВ. В. ШЕшШић. (Свршиће се),