Учитељ
638 ; УЧИТЕЉ
Један ђак седањем покаже да је реченицу схватио, а остали јеједновремено изговарају. Тада пред картон |СЕДИ| ставимо други,. на који је написано |СтоЈИ| или |ТРЧИ|, и додајемо да се и ове реченице објасне и изговоре. Затим заменимо |ЧовЕК| са |ЖЕНАЈ, |ЛЕВОЈКА| ИТД.
Вежбања се могу многоструко мењати, при чему учитељ износи. оно што се учи, овде написане речи и реченице, а ученици износе оно што је познато тј. садржину. Код ових вежбања сами ће се по себи везивати, и тим се из целокупног утиска издвајати, исти слогови разних речи. Учитељ ће, разуме се, потпомагати ово издвајање. Даваће да се краћа реч прочита из дуже, нпр. |РУКА| из. РУКАВИЦА, |ПАС| из |ОПАСАТИ|, Или ће неку написану реч делимично. сакрити и пустити децу да погађају, нпр. |зи)] или — (Ма), или — (ДАР). Тим начином ће се везивати једнаки делови разних речи тј. вршиће се анализа. Тако ће напредовање у читању само доводити до потребне анализе, која доводи до познавања појединих слова, само с том разликом од уобичајеног поступка што је та анализа овде постављена на крај учења читања а не на почетак. Анализа ће се по могућству потпомагати, и ако не баш убрзавати. За њу има времена, јер ученици су и онако довољно запослени у почетку разумевањем написаних речи и реченица. Не треба пропуштати да се поставе и неусиљена везивања за говорне покрете и ако не треба нарочито тражити, јер је скоро немогуће изводити свако слово из говорних покрета. Још при првом показивању написаних речи ми ћемо напоменути како реч |окој почиње заовру“ женим устима, реч |муж| са лако затвореним уснама.
Кад се овако ради, онда ће дете само по себи најпре и најјаче запамтити она слова, која најчешће долазе у писму. При томе ће се само по себи развити осећање, да се већина слова према вези у којој долазе, не изговара увек једнако. И кад се на крају учења читања буду издвајала извесна правила, деца ће: тада већ. имати искуства и познаваће мноштво примера.
Рећи ће се, да се вештина читања не састоји у томе, што се читају познате написане речи, него и непознате. Али, и у никад не виђеним написаним реченицама ми налазимо познате речи, у непознатим речима познате слогове. Ако су нам и слогови непознати, ако нпр. реч припада неком страном језику сасвим другог начина, тада нећемо ни ми, који смо синтетички учили читање, који смо већ извежбани читачи нећемо моћи да од слова конструишемо праву говорну реч, нити ћемо тим путем наћи значење њено. Јер,