Учитељ
ОПШТА ПЕДАГОГИКА 15 б
рити са најчудноватијим и најнеобјашњивијим представкама из бајака.
Паола Ломброзо је тврдо веровала у детињству, да се лутке могу претварати у живу децу. Кад је једном добила велику, дивну лутку са колевком, она је стално очекивала, да ће се лутка једнога дана пробудити као жива, да ће седети у својој колевци, и да ће из ње устати. Нико јој није улио ову мисао; она је сама осећала да у тело слично човечјем мора једног дана и живот да се усели.
Овако детињско схватање није си много разликовало од излагања у Светом Писму о стварању првога човека од блата, коме је Бог улио свој дах и тако га оживео. И Сели помиње једно дете. које упорно запиткивало своју мајку: „Да ли сам ја дете или лутка >“
Друга једна значајна црта у деце, која доприноси да она схватају бајке и басне онако, како ми ине слутимо, то је њихов урођени антропоморфизам. За децу не постоје оне ситне међе, које ми повлачимо између живих и неживих бића, између животиња, биљака и минерала. Дете тумачи и суди о свима стварима своје околине по једном извору свога искуства, по својим осећајима. Према томе оно сматра као живо све што се креће, што трчи и има звука. Њему је сва околина испуњена животом, који је сличан његову. .
Тако су нека деца једне лондонске школе одговорила на питање, шта се све живо налази у соби: „ватра и вода.“ Да је вода жива, у то верују и нека индијска племена. Одатле се види, како. је свет првобитних људи сличан свету мале деце.
Тен прича о једном детету, које је тврдило да месец игра са њим жмурке. Друго је дете питало, ко меће месец у креветг Једна мала Инглескиња је држала, да је за камење врло досадно, што не може да се миче са свога места. Једно двогодишње Талијанче говорило је, да жељезнички воз иде у Турин, да се тамо разговара са његовим дедом; оно је држало да воз руча у исто доба, кад и оно, да иде на легање у исто доба, кад и оно. Једна мала. девојчица разговарала се са својим играчкама овако: „Џезвице где сир“ — „Зар не видиш да сам овде»“ — „А гдег“ — „На столици.“ — „Хоћеш да те напуним водом»“ — Ова девојчица је иначе говорила са предметима око себе, нпр. "рата отварај се!“
— „Зашто нећеш да се отвориш»“
Кад деца први пут стоје пред фотографским апаратом, онда она верују да је унутра сакривен неки човек, а немају појма о механизму. Тако исто деца не схватају да све механичке играчке, као.