Учитељ

758 УЧИТЕЉ

коњанике, пајаце, аутомобиле итд. покрећу нарочити точкићи; она "на против верују да све ове ствари покреће нарочит животни дах.

Друга деца налазе да је сасвим природно, кад и животиње 'и предмети говоре, кад исказују исте мисли као и ми.

Једна мала девојчица, која је нашла згњечену мушицу између листова једне књиге, рећи ће: „Да смо дошли у помоћ овој мушици, ми би смо јој довикнули на њеном језику, да се узме у памет, јер је посигурно она викала у помоћ.“

Једна девојчица је радознало распитивала, у чему проводе време код својих родитеља мале тичице, зечићи итд., да ли идуу школу, где станују» Уосталом, деца познају из циркуских представа пуно поучљивих паса и мачака, који поздрављају, који се усправ-љају, доносе новине, испружају шапе, да би добили шећера, скачу кроз обруче итд. Услед тога их нимало не изненађују животиње "из света бајака, као мачак у чизмама, вук у Црвенкапи, мечка у „причама г-ђе Сегер, лабуд у бајкама Андерсена, који су својим "говором и поступцима тако налик на људе.

Један од разлога, зашто деца тако воле бајке, биће да је у "томе, што она у њима налазе истине или вероватноће. Ми, кад причамо бајке, сматрамо да преносимо децу у фантастичан, неве"роватан свет, у коме она гледају само песничку измишљотину. Ну _деца налазе у овом необичном свету од очараних замака, чаробних прутића, тајанствених гласова и животиња што говоре и раде све - појаве, које су по њиховим осећајима много ближе стварности него соли машталијама. Лично искуство дечје је такво, да и најчудноватије чаробњачке бајке њима не изгледају чудноватије од околнога „света. У томе баш мора и да лежи велико задовољство, што га . деца налазе у бајкама; она тврдо верују да се могу и најчуднова"тије ствари догодити и не сумњају у њихову могућност.

Дете налази у бајкама исту занимљивост, као одрасли у романима, који су такођер измишљени, али ипак вероватни и који по"казују различите додирне тачке и сличности са нашим животом, " нашим осећањима и нашим поступцима.

Деци би било досадно, кад би смо им читали или причали

"неки роман од Толстоја, Буржеа или Горкога, јер су догађаји,

· мисли, осећања и делања лица из романа тих знаменитих писаца сасвим туђи дечјем схватању. Да је неки човек неверан жени, или _ жена своме мужу, да се због тога догађа двобој, да они због тога пате и кају се, да се све свршава срећном свадбом — то су све ~ ствари, које су деци сасвим туђе и непојмљиве, јер нису у томе

| ' |