Учитељ

ОПШТА ПЕДАГОГИКА 759

«суделовала. Напротив, доживљаји Црвенкапини, Ружице-Трнке или магареће коже стоје много ближе дечјој души.

Још нам остаје да одговоримо на ово питање: треба ли и даље да причамо нашој деци бајке, треба ли и даље допустити, да «се њихов дух испуњава фантаститичним сликама, или би било боље да сузбијамо ову природну склоност ка маштању и да је 67 димо у друге стазе2

На ово питање могу педагози боље и темељније да одговоре него ли психолози. Паола Ломброзо жели да за своје дете спроведе ово правило живота: да му створи највећу меру задовољства и радости. С тога она не би хтела да га лиши ни по коју цену невине и живе радости у бајкама, па макар њено дете неколико година више веровало у истинитост мачка у чизмама и маркиза Сарабаса, него ли у римске цареве и лонгобардиске краљеве макар оно више знало о дрветима што певају и камену што игра, него ли о простим и сложеним цветовима у биљака.

Бајке имају на децу исти утицај као песништво на омладину, као наука на одрасле људе.

Нема ниједног младића ни девојке, који се не би од своје шеснесте до двадесете године одушевљавали лирским песмама, или чак осећали и полета за песничким стварањем. Зашто» Јамачно «стога, што нашом душом у добу зрелије младости струје и трепере лирска, љубавна и јуначна осећања која чине природну садржину поезије; јер је то доба, кад живот са највећом бујношћу и "снагом себи крчи пута. У то доба, кад први изливи љубави, први напори за славом испуњавају нашу душу жалошћу, благошћу и ·блаженством, ми смо лакше приступачни свима осећањима, нарочито песничкима; тада су песници, као Леопарди и Кардући, Виктор Иго и Фосколо у стању, да у омладини потпале и потхрањују живи, светли и врели пламен песничког одушевљења.

Ну кад се сјај младости покрије густим слојем дневних брига и ситничарске борбе за опстанак, кад се младић претвори у озбиљног човека, оданог извесном позиву — у лекара, енжењера, трговца или индустријалца — тада ће да избледи и ишчили привлачност и живи интерес песништва ; песме ће им изгледати равнодушне или будаласте: ниједна књига неће им се чинити тако занимљива као дело из шаљиве посебне струке, које осветљава и решава стручне проблеме.

У нама се скривају елементи који поступно изазивају у нас интересовање за песништвом, романима или научним расправама.