Учитељ
КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 797
Стеве Д. Поповића (! 1902.). И ако је овај вредни и енергични човек као школски радник провео врло кратко време, ипак је он обилатошћу и темељитошћу својих радова оставио дубоки траг у унутрашњем животу наших народних школа“... Затим каже: „Наслањајући се у овим својим радовима на свога учитеља, прослављенога немачкога методичера Карла Кера и друге познате немачке · методичаре, Поповић је ударио рачунској настави у нас здрави солидан темељ, те она, посматрана са тачке гледишта свога увођења, ни данас не заостаје много иза те наставе у другим напреднијим земљама. На томе темељу зидају наши наставници народних школа рачунску зграду више од четврт века, без мало с истим средствима и истим материјалом, који им је још у почетку пружио Поповић“... На томе темељу, понављамо и ми, подигао је свој рад и наш колега, г. Којић; на томе темељу поникле су и његове рачунице, које и по обиму и по распореду и начину обраде умеснога градива, личе на новију, савременију, прераду „Рачунице за основне школе, за Ш и ЈУ разред Стеве Д. Поповића. — И држећи се у свему овога принципа, г. Којић је успео да, можда од свих писаца, најбоље схвати методику овога предмета. Што је најважније и што овде нарочито желимо да истакнемо, то је факат: да је г. Којић овим рачуницама одговорио потпуно захтевима методике овога предмета: психолошком и чисто методичком. Психолошком захтеву одговорио је, што је грађа, распоред њен и обрада унета тако, да потпуно одговара ступњу психичког развитка дечијег и висини њиховога интелекта. То се огледа у концизно изведеној поступности, где је најмарљивије изведено начело поступности: од простијега ка сложнијем, од лакшега тежему, од конкретнога апстрактном. Методичким захтевима одговорио је: правилним распоредом самога градива и извођењем начина обраде унетога материјала. И ту се види јасно резултат дугогодишњег прибирања и свеснога сређивања искуства, које се огледа у логичном извођењу појединих дефиниција а нарочито постављању темеља логичном извођењу и решавању појединих задатака и свих рачунских радњи. Постављање основа и усменоме и писменоме рачунању изведено је! веома марљиво и зналачки. Рачунске радње добро се објашњавају, логично извођење рачунских односа и решавања (рачунских) задатака изводи се врло прецизно и тачно; доказивања се врше потпуно после свега урађенога и дефиниције служе увек само да прикупе уједно и учврсте размишљање.
Из свега овога слободни смо потврдити да ове рачунице г. Којића од свих до сада дају најбоље резултате. С тога их као такве најтоплије препоручујемо свима друговима, наставницима-цама, нарочито млађима, јер смо уверени, да ће им оне много умањити · онај умор и труд, који нам је познат после свакога часа овога предмета.
На Св. Николу 1913, год. Данило Р. ТРИВУНАЦ
у Црљенцу. УЧИТЕЉ.