Учитељ

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 799

Настава Општа Посебна учење другог учење самог себе школска настава слободна настава (дечје игре, литерањи аи : тура, позориште, мунастава за масу за појединца систематско у приликама зеј, баште). шиши “а ои и јавна приватна курсевима помоћу родипредавања итд. теља учитеља ид.

Ш. О управи наставе и васпитања:

1. Организација васпитања;

9. Деоба и уређење школа;

3. Зидање и снабдевање школа;

4, Управа школска;

5. Учитељи у школама.

У одељку о суштини и важности експериментално педагошких метода износи Лај методе испитивања и вели да овај његов рад има практично да покаже, да експериментални метод: испитивање масе, у стању је да методику у многим њеним деловима заснује изнова и много дубље. Педагогици је први научни посао посматрање. Педагошке појаве и промене морају се најпре опажати и посматрати. Као што знамо, ниједан појав не иде сам за се, већ увек мора да има пратиоце. Ови споредни појави који прате главни појав јесу услови појава. Према томе посматрано мора се описати да би се нашао однос између посматрања и услова, тј. између услова и последица — дакле да би се објаснио појав. Затим се морају опажања поредити на основу описа, морају се дакле груписати у извесан систем. Најновији посао и најглавнији ступњеви педагошког испитивања јесу: посматрање, описивање, објашњење и систематисање. Дакле полазна тачка и основ испитивања јесте посматрање. Лај разликује самопосматрање (посматрање самог себе). посматрање другог, статистичко посматрање, (статистика) и експериментално посматрање (експерименат) и све укупно означава екпериментално-педагошким методима испитивања или методима ек- | сперименталне педагогике и дидактике.

Посматрање самог себе односи се само на једно биће, није дакле од опште вредности. Оно важи само за одрасле, а никако и за децу, чији се духовни живот разликује од онога одраслих, јер се мења свакога часа и на сваком ступњу развитка. Ма колико се опрезно и систематски изводило, опет је потребно подврћи га експерименталној објективној контроли. Оно може да'послужи као основица за разумевање душевнога живота одраслих и животиња, и ако ће мера за процењивање бити опет субјективна.

Често се учитељи и наставници у опште позивају на своје педагошко искуство при расправљању каквог дидактичког питања, позивајући се на своје године службе, а нису свесни да је за педагошко посматрање потпуно одређене претпоставке и да ове не