Учитељ

1012 УЧИТЕЉ

САСТАНАК УПРАВЕ УЧИТ. УДРУЖЕЊА ОД 17. АПРИЛА 1914. год.

Присутни: А) из Гл. Одбора: гл. Анта Младеновић, Благоје Чоловић, Гвозден Јовановић, Дим. М. Лазаревић, Дим. Соколовић, Драг. Младеновић, Ђорђе Којић, Мара Кокановићдва, Милева Антоновићева, Милутин Станковић, Мих. П. Милошевић, Мих. Сретеновић, Ник. Ј. Михаиловић, Риста Јањушевић, Ст. У. Ђорђевић, Чед. М. Тодоровић. -

Б) Чл. Надзорног Одбора: Богосав Вукићевић, Груја Аџемовић, Дим. Пауновић, Јов. Динић, Јован Јанковић, Милутин Радоњић, П. А. Јосимовић, Свет. Ивковић, Срдан Новаковић, Тодор Г. Илић.

Председавао: Урош Благојевић

Бележио, секретар: М. Ђ. Станојевић.

Г.

Прочитан је и примљен записник — седнице од 12. априла тек. године.

П,

Г. Председник реферише о посети код г. Министра Просвете и стању у коме се налази наше питање. Напомиње да га је г. Министар са чуђењем предусрео рекавши: „Како се могло створити код учитељства такво мишљење да се ваш закон неће решити“, поред свега онога што је он до сада говорио и учитељима и у скупштини и шта је урадио. Он, вели, нема начина да натера учитеље да му верују. Он је чинио, чини и чиниће што може и што му дужност налаже по томе питању, а учитељима стоји на вољу: да мисле и верују, како хоће. 1 | Г. Дим. Соколовић, изјављује негодовање, што председник није позвао и њега да с њим иде, кодг. Министра јер је тако одлучено на прошлој седници. Ову примедбу не чини из личне сујете нити какве мржње и ината него једино у интересу правилности рада при извршивању одлука, које се на седницама донесу.

Председник је одговорио на ову примедбу, која би иначе

била умесна, да је то намерно учињено. Али, то је била чиста случајност, јер он је отишао у министарство да пита: када их г. Министар може примити а кад је г. Министар разабрао, ко жели да буде примљен, он нас је позвао и одмах ступао у разговор, те је тако сазнао нашу намеру а и ми смо чули одговор и, према томе, излишна је била друга посета. Вели, да се је и сам осећао нелагодно и налази, да је незгодан положај и за наси заг. Министра, да му не верујемо. Такву зебњу и сумњу изазвале су код учитељства, сигурно разне приватне новинарске вести као што је она у „Политици“ која је донела списак закона, које има ова скупштина да реши а међу којима није споменут и закон о народним школама. Потребно је, дакле, да се учитељство путем писма оба-

вести: у каквом се стању налази наше питање.

са ад и