Учитељ
1050 УЧИТЕЉ
онда он и старешује у задрузи и представља задругу код власти. Он онда иде судници, капетану и начелнику и, разуме се, као при. сталица владајуће партије, свуд су му врата отворена. За изборе он даје обећање капетану за гласање целе задруге, која има 1! правних гласача. Чим промена, њега нестаје. Он одлази у њиву, а као старешина се појављује онај, који је обележен као присталица "нове владе. Кад погледаш њима увек добро.
Земљомер вели: |
— Није то ништа, господине! У ствари они су сви наши кад буде дошло стани пани. Али овако радећи, видиш, народ надмудрује реакцију. Реакција пролази, а народ остаје. Па што би улудо страдо и пропадао у борби с том немани. Капетан лаже њих, а они њега овако још боље.
Радоје му не даваше та права никако. Вели:
— По таквима, какви су Попадићи и какав си ти, овоме злу _ и тиранији не би било никада краја...
Отпоче бурна препирка у којој учествују сви. Радоје грми ко стари конвеновац са трибине. МИ већина даваше за право њему и осуђиваше Попадиће.
Вечера једва умири духове и стиша бурну препирку.
__А беше вечера царска какву си само могао онда добити у богатој кући сељачкој, где се музе 30—40 крава и преко 100 брава оваца. Најпре се износе тањири младог сираи кајмака, па онда бели чорбалуци дивног киселог млека, по коме одозго још мету неколико кашика младог кајмака с карлица.
За тим износе јаја на кајмаку, па чорбу од младих пилића, па јагње ђурђевско на ражњу. Доносе старо црно вино из подрума и врућу гибаницу, која се топи у устима.
Ја сам помишљао, вечерајући, одкуд то да ти људи, који тако дочекују у своме дому мене младића учитеља, држе школу онако јадну и запуштену. На моје изненађење и од њих чух што ин од Крсте.
— Не дирај у то и не говори ништа. Ако потераш лисицу истераћеш курјака. Ако запнеш да тражиш прирез, проћи ћеш и ти као Алекса. Народ плаћа, господине, и даје за школу све; али не дају кметови, који ортакују с капетаном. Док се упознаш с попом, он ће ти казати све шта је и како је у нашој општини. И право да ти рекнемо, послушај њега. Млад си човек; мош и ти страдати ни крив ни дужан, а ми ти зла не желимо.