Учитељ

ње Лотон | 1053 "

поврћем, па онда пчеле, кравица, коњ и кола. Али да се све то «твори и постигне требају године неуморног истрајног рада, потребно је да зебем од најгорег човека, који ме може оптужити и преместити. Потребно је да се учитељ не мора улагивати и правити сервилан често и пред најгором хијеном само да би се могао одржати и не бити у невреме премештен. Опет, дакле мора прво бити оно; мора и треба да буде слом режима, који постоји. За то треба сву снагу употребити да се прво то постигне. Опет, дакле, | борба, витлање по политичком разбојишту, страдање и прогоњење. У осталом и у свој тој горчнни, страдању и прогоњењу, које од тог произлази, има неке дражи; јер се подноси с уверењем, да је све то последица служења убеђењу, служења општем добру...

Лепота ноћи отрже ме из размишљања, погледам кроз прозор на сјајне звезде у пролетњој ноћи. Тамо негде из даљине допире тихи, меланхолични звук двојница, разлива се кроз ову тишину и самоћу испуњујући душу чежњом и тугом. Сан ми се разбио. Нисам довољан сам себи. Да ми је друштво пред којим бих могао дати срцу не вољу. Оставих СПражу и извукох из сандука раскупусан роман Гобожан и Слободан. У тој књизи је било нечега што је у складу са мојим душевним расположењем. Било је ту нечег сличног са судбом учитељском, а и неколико типова силно истакнутих, који су ме привлачили. Роман је био уметничко дело; то сам осећао. Писао га је и прави песник и истински слободоуман човек. И он је историја оних, који страдају у борби противу мрака и предрасуда, који се жртвују за своја убеђења, који одударају својим појмовима и уверењима од своје свакидашњице. Ту је историја учитеља Крајисава и Гавроша, дрског Гавроша, и пустахије и уметника, душе у којој је мешавина и дивљина племенитости и цинизма и пожртвовања. При дрхтавом пламену свећа, крај отвореног прозора, кроз који 1 блага месечина, читао сам дубоко у ноћ.