Учитељ

МЕТОДИКА 989

4У. 4 дин. 20 пара У. 4 дин. 20 пара М]. — 4 дин. 20 пара | и 5 » 80 » и » 90 Уа И 5 О) 3 90 » ЈЕ | 2 2

Упоредно са усменим сабирањем ваља рачунати и писмено. У многим, ако не и у свима, школама сабирају се прво мере мање па се из њих издвајају мере веће те се добивени збир брише или прецртава и испод њега пише претек. Међутим све количине разноимених бројева десетног система ваља сматрати као један број и сабирати као и обичне бројеве. Пример:

23 Ел. 48 л. _ треба: 23 Ел, 48 л. као да је: 2348 л. иу „0695 1752 069: 17697 И ВИ о 60038 8355,

49 Ел. 52 л. 49 Ел. 52 л. 4952 „

јер се оваким поступком приближава рачунање десетним разломцима, које је опет у главном рачунање као и целим бројевима. Неопходно је потребно показати да у збиру мањег наименовања не сме бити мање цифара него што их има у једном сабирку, тако: паре се пишу са две цифре као и сантиметри, сантилитри, итд. као и килограми према товару, литри према ектолитру; грамови, милиграми, милиметри — пишу се према већем наименовању са три цифре највише.

Имена бројева ваља писати десно у реду, а не изнад бројева. Основне мере и мање од ње пишу се малим почетним словима а веће мере од основних пишу се увек великим почетним словима «Км., Кгр., Ем. Ел., Егр.; дм., сл. мгр.). Ако неког наименовања у једном сабирку нема а у другом има онда се пише положена црта (3 л. — сл.), а она се рачуна као да су и нуле. |

Одузимање. Приликом сабирања се видело да 20 пара допуњују са 80 пара 1 динар. Купад треба да плати 65 пара а даје 2 динара. Трговац му до 65 пара додаје да наравни 2 динара и вели: „65 (дода 5 пара) — 70 (дода 30 пара) — 1 динар, и 1 динар, изволте 1 и 35!" — Таквим поступком ваља ићи и у школи, а не одузимањем, јер се брже израчунава. Сваки наставник у својој школи може ово опипљиво и самим новцима вежбати ђаке до миле воље, а тако ће постићи најсигурнији успех и најтрајније знање. Било да се одузима усмено било писмено треба прво срачунавати

мање па после веће мере; поступност у разрешавању и овде је по-_ 60%