Учитељ

ШКОЛСКО И ПРОСВЕТНО КРЕТАЊЕ У СВЕТУ 957

време и узбудљиво својим згуснутим електрицитетом. Стога је нервна узбуђеност комитетова првога дана рада била разумљива. „А ако се одједном позориште затресе у каквој неочекиваној, шумној и оштрој експлозији осећања 2“ >

Конгресу се политика као огањ баруту није приносила. На првој општој седници председник, сенатор Мамантов, с болесном напрегнутошћу је хватао сваку нејасну алузију оратора. И како се председник поплашио када су у поздравној речи конгресу посла: ника петроградске думе, г. Григорјева, промакле речи о томе да тежак посао народног учитеља не одговара његовом материјалном т правном положају, и када је цело позориште од врха до дна загрмело од аплауза! Барут је плануо од овако малог палидрвца и прогресивно расположење конгресово одмах је постало несумљиво. Али сличних момената у даљем току било је мало, и конгрес «се очигледно отимао од скретања у лево, одбијајући у исто време сваки покушај да се иде на десно. За дванаест дана конгресова рада видело се да конгрес уопште с инстиктивним тактом, као чувајући свој опстанак, не ступа у област политике чувајући строгу радљивост занимања. Конгрес је био од посла у широком и дубоком смислу ове речи. Било је необично видети како је побеђена главна тешкоћа правилнога рада — неудобност због великога броја учасника на скупу. Мада се конгрес поделио на неколико секција и комисија, али је ипак у таквим секцијама, као друга и пета, а такође на заједничким састанцима секција бивало по неколико хиљада душа. И покрај тога, пријатно је било видети леп поредак, дисциплину и брзину послова. Ово је чинило част руковаоцима конгресовим који су испољили умешност и таленат у тешком послу руковођења седницама; још је више ово чинило част маси учитеља који су показали велику пажњу, такт, издржљивост. А што је главно, ово је износило драгоцени животни факт: ова глаткост рада, покрај велике масе људи, је показала да се последњих година у Русији учвршћује навика заједничкога рада. Учимо се јавно да говоримо, дебатујемо, саслушавамо, да чинимо брзе закључке, разумно да гласамо, — особине које органски стварају представнички поредак у друштвеном и политичком управљању државом,

а такође и у културном колегијалном стварању. Нема никакве могућности да се изређају макар и у кратко

многобројни реферати који су били саслушани, претресени и прим-