Учитељ

958 УЧИТЕЉ

љени у секцијама. За дванаест дана конгрес је свршио грандиозан посао. Самих теза је било утврђено толико да је требало три часа да се на последњем општем скупу брзо прочитају (без дебате и гласања).

У рефератима је било дано у смислу научне педагогике најновије што је достигнуто у Русији и у иностранству у области основнога образовања, а такође дошколског и послешколског васпитања. У смислу стварне примене разних метода обучавања речено. је много од стране школских радника.

За дванаест дана рада у ствари је пажљиви слушалац добио такав вихор мисли, факата и научних извода, да ће свакоме требати дуго време да у сеоској тишини у њих уђе и да их претресе.

Да би се направио биланс рада конгресова у смислу друштвено политичком довољно је навести фразу једнога од левих чланова организационог комитета: „У целој хрпи тезиса — рекао је —- нема ни једне црне резолуције“. Опште прогресивно расположење конгресово јавно се испољило у примљеним резолуцијама, не обзирући се на уздржљивост свих седница.

Руска је школа болесна, има својих недаћа. Поучан контраст су представљали на скупу реферати престоничких педагошких ауторитета и гласови народних учитеља из забачених школа. Тек што се стишају аплаузи реферату, у коме су вешто и научно насликани методи угледне, слободне и културне школе, а излазе на естраду један за другим уморни, тужни учитељи и са жалосним сарказмом говоре:

— Да, све је то прекрасно, примамљиво, за усвајање. Али дед изволите све то применити у нашим приликама !

И ређају се ране рускога живота: убоштво школских прилика, потиштеност учитељева, његова оскудна припрема за посао у схоластичкој семинарији, зависност од инспектора, сеоског старешине, свештеника, полицајца, сеоска непросвећеност, немање књига, журнала и новина, а што је главно — сиротиња, сиротиња у свему, у духовним и материјалним условима животним. И скуп, тек што је одобравао изванредном реферату, с удвојеним жаром аплаудира овим горким, са извесним запињањем, надахнути правом истином из живота, говорима.

Понекада су овакви нимало весели говори нагонили на скуп тако јавну сету, да су сви превасходни тезиси реферата немоћно у ваздуху висили. Каквога смисла има изгледало је, доносити резолуције о слободној радној школи, о реформи учитељских семи-