Учитељ

Политика и школа 9

ставља и мора да се стави на једну скроз непартајичну и генералну подлогу, која не може давати повода ни за какво партијско трвење и ни за какву политичку агитацију. И француски републиканци, ето, били су свесни тога, да стављање школе у службу политичким циљевима представља атак на слободу савести ђака и учитеља, и изазива државне потресе.

Из досадашњег нашег разматрања излази дакле _ јасно да школа по својој суштини не може да трпи

никакву политику. Њено битно обележје које ју од-

ликује од осталих друштвених установа јесте строга неутралност. Ми с тога тражимо, како од школске омладине тако и од школских радника, да ту привилегију љубоморно чувају и штите. То је не само у интересу њиховом, већ и у интересу високе културне улоге, коју школа има да врши. А та улога јесте улога буктиње која осветљава пут човечанству и — учећи га да рај није на небу него на земљи и да се не на_ лази за њим већ пред њим — даје му средства и снаге у његовој племенитој борби за остварење срећнијег друштва. Е

НАУЧНИ И ПРАКТИЧНИ ДЕО | ОПШТА ПЕДАГОГИКА _ Паола Ломброво:

БАСНЕ У ВАСПИТАЊУ“)

Оскудица дечје фантазије. — Чуда у свету стварностин стварност у баснама — Слична схватања код деце. — Дечји антропоформизам. Басне и приче. — Треба ли причати деци басне

Ми се одрасли толико пута питамо, зашто се басне допадају деци и како деца могу да имају толико интереса и задовољства у баснама и извесним фантастичним причама пуних невероватних ствари, које наш

#) У оригиналу за што се басне деци допадају 2