Учитељ

24 Учитељ

вати, да правилно оцењује и критикује и да оно. само узима иницијативу у суђењу: шта је добро а шта зло; шта ваља а шта не ваља.

Несумљиво је, да будућност детета зависи од меТода или начина, на који се оно образује. А задатак је том методу да у детету пробуди први зрак разума и воље. Један велики део васпитача мисли, да је овај. разум код детета инстикт. То може бити врло згодан изговор само за лење и немарне васпитаче, који одлажу свој напорни рад на култивисању душе малога. детета. Они се заклањају за изговор, да је могућно интересовати се дечјом душом само у толико, у колико се симптомним знацима утврђује и доказује, да се дечја душа, у првој недељи његовог младог и нежог живота разликује од животиња.

Ово је једна дубока заблуда.

Сам нагон не може у том добу детета да произведе кретања, жеље, љутње или жудње.

У његовим још тако рећи несвесним покретима, први знаци плача и говора, казују, да се ту већ опажа зачетак мисли; дакле, ту се опажа једна душевна манифестација или појава, која се неоспорно може узети као први представник душе. | ;

Истина, ова се душевна појава јавља у врло уском обиму, али опег то одговара добу и развитку материје од које је то дете створено, одговара, дакле, његовој материјалној потреби, али се ова његова потреба не сме ни у ком случају сравнити са потребама животиња, јер су код животиња са свим друкчија кретања, друкчије жеље, друкчији знаци споразумевања.

Најмањи покрети код новорођеног детета одају, исказују неку жељу или неку намеру, а то је знак, да дете жели једну ствар више него другу, то је знак способности његове воље, да нешто хоће, жели, да нешто захтева, што му је у вољи, да има жељу да бира. Ми видимо, да деца, која су стара тек неколико недеља, показују извесним знацима, да распознају своју мајку између више жена. Она тада изражавају и неку своју жељу помоћу извесних знакова. Неко ће рећи: