Учитељ

· Психологија. 25

"то је чист инстикт-нагон. Не. То је први знак душе, која се упућује правцем ка почетку мисли, јер је нео"спорно, да је у разуму већ избило суђење, истина на један још магловит, неодређен начин, али се исто не"сумљиво доказује следећим закључцима.

У то доба, код детета су једино јака и чиста осеЋања: пријашносш или угодносш и непријашносш или неугодност. | Дете осећа, да му је угодно или пријатно, кад није хладно, жедно; кад је у чистоти или у сувоти; жад му није хладно ни много топло и кад је здраво.

Највећа је непријатност или неугодност за дете — глад. И чим спази своју мајку, оно се одмах промени, престане да плаче, постане немирно и зна, да ће му мајка да утоли глад и да ће се развеселита. У том распознавању своје мајке очитује се код детета један акт разума, а то је јављање његове душе, која одређује кретања љубави према својој мајци и дете то изражава на свој начин.

У првим недељама знаци дечјег распознавања „мајке и лица, која га окружавају, искључиво су пасивни и резултат њихов своди се на две мене: дете престаје да плаче и наступа сан, који је за њега благодетни мир. Ова два стања производе у детету мо"рално и материјално задовољство. Морално тиме, што оно осећа, зна, да ће бити задовољено чим га мајка узима из колевке; а кад му се метне сиса у уста, оно онда осећа и материјално задовољство. |

Према овоме, кад дете зна, да ће престати непријатности, које га муче и да ће бити задовољено чим га мајка узме из колевке, — несумњиво је, да је његова душа у кретању. И помоћу овога кретања њетове душе оно познаје лица, која га окружују, која "живе у његовој непосредној околини. То је јасан доказ, да дете има разум, да се, дакле, јављају знаци, који казују, да оно мисли, суди, резонује и ако то све бива у малом обиму.

На табли дечјега памћења оцртавају се пада на оне, који га негују, који се о њему старају и који