Учитељ

Општа педагогика – 15

или властитом (личном) изменом. Познато је сваком, да се извесне особине наслеђују од родитеља или предака. Околина у којој се неко одгајива и расте такође утиче на њега, јер од ње задобија извесне навике које измењују урођене особине. Но наш развитак није искључиво продукт урођености и наше околине, и ми сами можемо донекле руководити-њиме потпомажући добре а угушујући рђаве особине, дакле нашом личном иницијативом можемо у неколико да изменимо оно, што смо наследили, или оно што нам је околина дала. .

Ето дакле под утицајем та три чиниоца постали смо овакви као што смо. а

Цивилизација је већ толики напредак учинила, да се васпитање признаје свуда као једина културна чињеница од највећег значаја; већ се почиње увиђати, да је добро васпштање | најбољи дар, који родитељи могу дати своме детету, друштво своме будућем суграђанину. Добро васпитање је управо онај свесни, намерни (с планом) утицај, који кућа и школа треба да врше на она три чиниоца, који стварају карактер: на урођеност, навикавање и индивидуалне промене. ·

Како стојимо у том погледу с кућом

Да деца наслеђују извесне спољашње особине, било то да су преимућства или недостаци, то уотиште сви родитељи добро знају. Али на душевно наслеђе слабо се ко обазире. А добро би било да родитељи послушају савете и опомене модерних психолога који веле: „Родитељи, пазите на ваше неме (скривене) мисли, јер оно што ћути у вама, говориће у вашим синовима, викаће у вашим унуцима и: „Дете одаје најтајније мисли свога оца“.

Што се тиче навика њихов је значај много очевиднији. За свакога је довољно јасно, да дете/од своје околине у кући добија извесне утиске, који се често понављају, те су извори зачетак сталних животних навика, н. пр. у погледу реда и чистоте или неуредности и аљкавости, врлина или порока. ·

Што се тиче индивидуалних измена на то се уопште нигде не обраћа пажња. Изгледа, да се у том погледу најмање греши у Енглеској, где се толико не ограничава индивидуална дечја слобода. Енглеско васпитање допушта да се дечја воља мање више слободно развија и ограничава се и сузбија само онда кад пође странпутицом.