Учитељ

Психологија - 19

супу“. — „ја највише волим мога брата Јову, јер ми он недељом купује слаткиша“. — „Ја Ен волим мога пријатеља Марка, јер ми поклања хаљине“. — Други дечко је изјавио, да највише воли своју сестру, толико је воли, да све што има са њом дели. _

"Затим сам упутила деци следећа питања: „Шта ти чини највећу радост“ „На шта се сећаш са радошћу>“ И увек је био желудац, који је утицао на одговор. Два детета од осам до десет година рекоше ми, да се највише радују, кад могу са улице да посматрају дућанске излоге. „Какве излоге >“ распитивала сам, „Пекарске излоге, где су изложене лепе земичке и кифле“. А на питање: „ Пта једеш најрадије 2“ одговорио ми је један мали дечко: „супу“. То му је био цео систем мудрости.

„А зашто“ „јер је увек редовно добијам“. Један дечко сећао се са највећом радошћу свога боловања у болници, јер је тамо добијао добро да једе.

Затим сам поставила неколицини деце ово питање: „Шта би ти радио, кад | имао много новаца2“ — „Купио бих пар ципела или шешир“ одговорило је једно дете. Друго дете је изјавило: „Провозио бих се трамвајем“. Грећи је казао: „Појео бих колач“. Четврто је рекло: „Купио. бих себи хаљине итд. Ови нам одговори показују, да најплеменитија осећања сиромашне деце, њихове жеље и склоности под утицајем беде, налазе свога израза једино у инстинкту самоодржања.

Морам признати, да сам увек осећала извесну симпатију према оној сиротој деци, коју су учитељи њихови оглашавали као дрску и бунтовничку. Кад се имају у виду услови, под којима ова деца расту; када се помисли, колико је њихов дух притиснут осећањем сопствене невоље, тада се мора осећати велико дивљење према оваким малим створовима, који упркос беди, сачувају своју отпорну снагу и своју поноситост. Наша добро нахрсњена и лепо одевена депа могу ласно да дају себи изглед независности и великодушности; она могу без казне допустити себи дрске одговоре. Али код сиротињске деце, која. имају инстинктивно осећање, да им је у животу потребна потпора других људи, испољава се у противљењу према учитељима и претпостављенима ванредан нагон ка независности и велика јачина карактера. Познавала сам једног дечка од девет година, који се показивао међу својим друговима као усправан

2%