Учитељ

Психологија 6 23

-тињске деце врло значајно и пада у очи, то је урођени им практични смисао, због којега признају потребу рада. У погледу умном, она стоје, може бити, иза деце имућних класа; она немају њихову лаку схватљивост, те не погађају значење непознатих израза. Али, како би и могла пролетерска деца брзо суватити нове идеје, кад не владају потпуно ни језиком!

Међутим њихов практични смисао је за чудо развијен; међу њима једва се нађе једно, које не би тачно знало цене животних намирница, или не би умело извршити домаће послове, поправити своје одело итд. Права је радост посматрати како она умеју да буду свугде корисна, како хоће своје родидитеље да одмене, као да су свесна, е је скупо њихово издржавање. Једна девојчица од осам година, која је схватила беду, погоди се као продавачица код неког трговца хартије у близини школе, где је вршила своју дужносг на задовољство свога газде. Мале девојчице имају у сиромашним породицама често пута дужност још у доба забавишта, кас да негују и чувају · своју млађу браћу, да кувају за њих; зими пак да се старају и о ложењу пећи, што много пута није без опасности.

Дечаци имају често пута сличне дужности. Тако је морао један шестогодишњи малишан више пута да чува своју сестрицу; он је врло добро умео да јој даје храну. Исти малишан признао ми је једног дана сасвим поносито, да је спремио за своју мајку поклон за рођен-дан. „Купио сам јој прашак за спавање за моју малу сестрицу“, рече ми он. Кад сам поменула, да овај прашак може да нашкоди малој сестрици, он ми одговори: „Кад сестрица много плаче, онда јој морамо дати нешто!“ Други малишан од осам година играо је улогу стараоца уза свог млађег брата; он га је пратио у болницу, ради лекарског прегледа, у школу, у цркву ит. д.

Не само што се-практични смисао и окретност развијају у сиротињске деце под нарочитим околностима, већ се тим и „њихов пословни дух у великој мери изоштрава.

Како је у ових малишана изражено осећање заједнице, може се видети из овог " веродостојног случаја. Неки телесно и душевно заостали дечак буде од својих немилосрдних родитеља нечовечно злостављен. У зимње доба они га сасвим рано отераше из куће, тако да је јадник у вече више волео да преноћи на калдрми, упркос зимској цичи, него да иде кући. Његов