Учитељ

24 Учитељ

управитељ, који је дознао за његове жалосне прилике, потрудио се да га смести у неком заводу. Али се ствар одуговлачила. Кад је малишан, после тродневног тумарања нађен изгладнео и полусмрзнут, заузеше се за њега добри људи и дадоше му склониште, Најзад га је примила за неколико дана мајка његовог школског друга, Лале. Овај дечко од девет година одмах је схватио бедни положај свога друга и решио се, из сопствене побуде, да нешто учини за њега. Једнога јутра Лала узе свога друга испод руке и одведе га у општински суд, не знајући коме да се обрати. Тамо је почео да прича ову ствар вратару: пролазници скренуше пажњу на ову групу. Ускоро се начини око деце круг радозналаца, којима је дечко причао о бедном положају свога друга — штићеника. Случајно наиђе и један отиштински чиновник, који пристаде да децу одведе у судницу, где је старији дечко сазнао, како ће његовог млађег друга сместити у неки завод за умно заосталу децу. Ствар се рашчула, и Лала је доспео у новине, у којима је описиван као мали јунак. Похвале, којима је обасипан ода свуд, толико су му завртеле главу, да је целе недеље скупљао све извештаје о себи, доносио их је у школу и њима се _хвалисао пред друговима. -

Кад се све ово узме на ум, онда се може увидети, колико је много предузимљивости. духа и поноса у овим малим тлавицама, које су каткад. неспособне за најпростије рачунске задатке; међутим оне боље схватају практични смисао живота, него и најбољи ученици средњих школа.

Кад се посматра овај свет малишана, посвећених невољи и беди, њихов живот пун патње и понизности, па кад се ипак нађе у ове мале пасторчади живота толико клица предузимљивости, храбрости, осећања независности и човечанског достојанства, онда човек мора доиста да осећа не само неправду слепе судбине, која држи ове малишане у својим канџама, већ и живо жаљење, што се многа и многа драгоцена енергија, услед оскудних социјалних прилика, без корисних последица

истроши и изгуби. Превео П. М. Илић,

А позе.