Учитељ

Књижевни преглед 49

КЊИЖЕВНИ ПЕЕШРА

А) ДОМАЋИХ

Мите Рабреновић: Рачуница за 1 равред с основних школа, израђена по методици Ј. Ђ. Јовановића · пи Београд 1920. 8“ ст: 64.

Било- је једно доба, када се сматрало, да је рачунска настава у основној школи толико коракнула, да се даље не може више вишта постићи. То је време Песталоција и његових ученика: Каверо-а, Тилиха, Јозефа Шмита, Фон Тирка, Харниша, Шолца и др. Али ово није тачно. Јер ако се само загледа у теоретичку литературу рач. наставе новијега доба видиће се да се застарели погледи педагошких класичара побијају психолошким чињеницама, у колико је могућно применити их на- постанак броја. Суштином и постанком броја занимали су се најстарији филозофи: Платон, Аристотело, Питагора, Кант, Шопенхауер, МЕ Сигварт, Киршжан, Волф, Евген Диринг, Лудвик Бихнер

др. те број према томе припада најстаријем проблему фиЊЕ Методичаре рачунске | наставе највише је занимала суштина и постанак појма о броју, који је безусловна предпоставка. елементарне рач. наставе. Око овога проблема поделили су се у главном у две групе: 1, они, који тврде да. бројеви постају првобитно једино нарочитим актом синтезе опажања; 2, они, који доказују противно овоме да бројеви постају само бројањем т.ј. добројавањем јединица. Преставници прве групе јесу: Бесц, Лаја Шнајдер, Валзенан, Пфајфер, а представници друге групе јесу: Танк Книлинг, Кноха, Р. Сауферт, Ферман, Хартман и ПРН АН Хербарт-Цилерове пе– дагогике. -

Из препирке коју воде тенусобно ове две групе методичара поникла су (у Немачкој) разна дела по читању рачунске наставе у опште и начина обраде градива наставе првог рачунања. . Морамо рећи одмах још да Ра ица за | р, од Рабревовића коју сме МОВ нлИ приказати предетавља уједињен и Учитељ У 4