Учитељ

нас узимати очајање и хватати страх. Кур ћемо сад> У сигурну смрт! ;

Наједанпут, на арену нашу, чусмо неки људски глас; као да пева неко. 09 Боже помози! Помислисмо. Ту има нека жива душа; ту ће бити спас наш. Ма ко да је кад пева тај нам зла не мисли, неће бити непријатељ наш.

Станемо. И ја, колико ме грло доноси, викнух: хе- еј... море!

- Е-хеј! одазва се глас.

—— о арстанЕ мало, молим те, рекох ја, нужда је.“

— Ај -ај| одврати непознати, чекаћемо. И заиста мало ниже испод. нас под брдом застали су два кириџије на путу и чекају нас. Коњи им натоварени меком робом а они пешице иду поред коња па један, из дугог времена, певајући ваљда, хтео је да разговара свога друга. Сустигосмо их, назвасмо Бога и поздрависмо се по обичају.

Они нас питаше: ко смо и шта смо. и одакле идемог Ми им "рекосмо. Кад чуше од мене да сам ја учитељ који је постављен за Мочице, дакле њихов учитељ, јер они оба беху из жога места, а они се обрадоваше као да су угледали кога њиховог најрођенијег. Одмах се пољубише самном у образ и по-. здравише ме добродошлицом. Њеху то неки старији људи, простосрдачни и љубазни. Мило ми беше, Бог зна како, што мотоше да ми учине услуге те да нам буду вође до школе и пресрећни, што су нас они први видели ЈЕ ће сутра да причају у селу како су они први видели „новог“ учитеља и изнети своје утиске о њему. . |

У друштву с овом“ двојицом ппубрнек људи и разговору дођосмо после дугог путовања у неко доба ноћи, по киши ин ладноћи, у школу на конак. . А :

_Да није било ових добрих људи, чију успомену нећу | никад заборавити, не знам. шта. би. радили. Како смо видели после, од оног места где смо их нашли, било је више раскрсница, ми не би смо знали куд ћемо ударити, по ноћи, _ десно или лево, и тако би у планини, по. оној киши, негде се. загубили И пропали!

"а Да изнесем јонз неке “утиске који. 5 ми остали првог дана кад. сам освануо у. Мочиоцима. | но И ако смо, били уморни од пута и оноликог. штранаца, јучерашњег дана ипак смо рано устали. Интересовало ме је