Учитељ
И и
- Из учи тељског | живота 6 -
нЕца, који ни по чему није личио на свештеника. Коса му разбарушена, брада као да је почупана. На глави му шубара а
ва ногама опанци: Уместо мантије и џубета обукао сукнене
чакшире и гунче. Био је потпуно пијан кад сам се здравио с њим и вије могао -ни беле одвезати. Гу сем познао и Миливоја механџију, који ми је био десна рука у многим мојим де-
лањима. Разборит и трезвен човек, који је родом из ових кра-
јева, али прошао“ мало света и: живео “дуже времена у Ива-“ њициги Ариљу. Он је познаваб овај народ веома добро и умео | је удешавати своје- понашање те су га ови људи ценили јако. Он је с" њима умео некако да говори њиховим језиком онако као тито ми учитељи подешавамо 'у школи да се спустимо Е.
децом на ниво. њиховог разумевања. И тако сам ја доцније
преко њега постизавао далеко веће. резултате него да сам директно општио са сељацима; Ту је био и Вуле Думбел —- прећашњи механџија који ме је снабдевао редовно с намирницама. јер је то овде животно питање, пошто нема ни дућана ни продавница где се може што купити а од Ивањице и Ариља као најближих центара има по 8—9 часова: Тада сам се упознао и са Миленком Краковићем једним симпатичним млађим Ером који је сваких 15 дана путовао у Београд као кириџија восећи пршуту и друге ужичке производе, а отуда доносио:
разне еспапе, со, вино, ракију и др. па и потребе за школу.
те је он на тај начин био као неки мој путнички књижар а вршио је саобраћај између мене и мојим пријатеља · у Београду с којима сам био стално у вези преко њега. ·
"у је и Тисав Матовић, председник општине, трезвен човек _ али велике тврдица, који је знао само за штедњу и где треба и где. нетреба ну коме сам ја доцније лепо развио појмове о школи те је ту био издашнији него у другим стварима.
· Првих дана мога бављења у овоме селу имао сам пуне руке посла. Требало је прикупити ђаке, одржати потребне седвише са школским одбором, довести школу у ред, набавити најнужније ацколске потребе и учила, и преуредити интернат.
+
Како је школска општина врло; раштркана И ученици | долазе
"школи из далека, неки по 15—20' километара, а терен зем-
љишта је незгодан; клима планинска и опасност по децу од | дивљих животиња, то је још из раније уведен као неки интернат при овој школи. Деца понесу понедеоником кад пођу
: