Учитељ
ТА. учитељ
Иза врата- нешто шушну, иу ноћној · капи и у ноћној везеној кошуљи, у зеленим кадифеним папучама уђе његова. жена, оснижа, пуна, лепа плавуша са нежно умиљатим плавим очима.
-— Ша је теби — ај она просто и, погледавши на његово лице, викну то исто. — Шта је шо с шобомг! Мишо, шта је тебиг
— То ми је — да сам пропад.
— Картао си Ми
=— Да. | – = — Но, па шта је билог — Шта је билог — некако злурадо понови он. — Те, да сам пропао!
И он зајеца, уздржавајући. сузе.
— Колико сам те пута молила, преклињала..
Њој га беше жао, али још жалије јој беше себе саме и стога што ће биги оскудица, и стога, што није спавала сву ноћ, мучећи се и очекујући га. „Већ је пет сати“, помисли она, погледавши на сат, који лежаше на сточићу. — Ах, мучитељу, А коликог -
Он махну обема рукама поред ушију:
— Све! Не све, него и више него све: све своје, све државно! Бијте ме, чините са мном шта хоћете. Ја сам пропао! = И он покри лице рукама. — Ништа ти друго не умем казати.
— Мишо, Мишо! Чуј. Имај срца и сажаљења према мени, јер и ја сам Божји створ, ја сву ноћ нисам спавала. Тебе сам чекала, мучила се; и то ми је сад награда... Пати ми бар штаг Колико2
— Толико нити ја, ниги ико може платити. Све је свршено. Да побегнем, али каког -
Он погледа на њу, и, чему се никако није надао, она га. је привлачила к себи. „Како је лепа“, помисли он и узе је за руку. Она га одгурну.
· — Мишо, та говори лепо како си могао тако што2
— Нагао-сам се да ћу. повратити. — Он дохвати кутију с цигарама и халапљиво поче пушити. — Да, наравно, ја сам несретник. ја нисам тебе достојан. Остави ме. Опрости ми још |
последњи пут, па ћу отићи, исчезнућу. Каћа, ја. нисам могао | да одолем, нисам могао. Био сам као у неком заносу, Слу-'
чајно. — Он се намртги. — Али.шта да радим“ саде Свеједко | — пропао сам. Али ти ми опрости, Он опет хтеде да је загрли, али се она љутито уклони. — Ах, те кукавице — „мушкарци. Јуначе се, док. је све. како треба, а кад загусти, онда очајање и ни за шта нису. Она седне на другу страну тоалетног сточића. = Испричај редом.