Учитељ

80 Учитељ -

= Не, него ко је први казао. Воко, на, — рече отап, који је увек мазио. Тањицу те је стога увек волео кад би му се дала прилика да сам себи покаже своју непристрасност. ј

— Воки ћу увек драге воље МЕ Воко, на, иди. За 1 - Воку ми ничега није жао. 1!

Обично би се деца захваљивала на обеду. И родитаљи су пили кафу и чекали Воку да се врати, те да се устаје од · стола. Али он се нешто дуго не враћаше.

— Тањице, тркни-дер у вашу собу! Што ли се то Вока тако дуго задржао 2

Тањица скочи са столице, запе 34. кашичицу, обори је, подиже, метну је на крај стола; ова опет паде, она је опет подиже и смејући се, трупкајући својим, чарапама стегнутим, пуначким ножицама, одлете у ходник па у дечију собу, иза које је била детињина соба. Она већ протрча дечију собу, али наједанпут вачу иза себе кеко јецање. Она се осврну. Вока стојаше крај свога кревета и гледајући у своју играчку — дрвено коњче, држаше у руци тањир и горко плакаше. Тањир беше празан.

— Воко, шта ти радишг Воко, а колачи — ја-ја-ја сам, случајно појео путем... Ја... Тањи... ја. " сам, бога ми, случајно .. 4 мало, а после сам све појео. = 58 == Норгта шта ћеш сад.. | — ја сам случајно... Тањица се замисли. Вока је све грцао, плакао; Наједаред · Тањица сва сијну.

— Веко; зна шта. Немој плакати, него иди код даде и кажи јој да си ти то. случајно, и замоли је да ти опрости, а. сутра ћемо јој дати наше копаче. Она је добра. —-

- Вока престаде јецати, он брисаше сузе и шакама и Пи . њом страном ручица. 5 == А како ћу казати2 — проговори он дрхтећим гласом.

— Но, ајдемо заједно.

И они пођоше и вратише се срећни и весели. И срећни и весели беху и дада и родитељи, кад им је дада, смејући се и сва срећна, и сву · историју.

ве о; 20. у на 1910. Орн] "Максимовић,