Учитељ

120. - Учитељ

ИЗ ШНОЛСНОГ РАДА

Р. Ст. Мићић. С ПРИРОДЕ НА КАРТУ (МАПУ)

"Предавање из Земљописа за ЈИ разред основне школе

ђ

Код прве земљописне наставе морају се потпунце применити педагошко-методска начела: од познатога непознатоме; од ближега к даљему, од лакшега к тежем. А то значи: прво треба добро упознати ученике са њиховом учионицом; за тим са зградом у којој је учионица, па са школским двориштем и местом у коме је школа, па тек после са кругом једне општине, среза, округа и т. д.

_У тој првој земљописној настави. најглавнију улогу игра — чулност. Оно што се добро види и запази, то се добро и памти. Ну, како се свеколика земљописна настава не може ни на тај начин изучавати, — то се, аналого тим првим знањима, морамо послужити средствима, који ће нам, у многоме, олакшати наставу из овога важнога наставног и васпитног предмета, премда нам та средства ни при најбољем избору не могу ваменити чулна опажања. Између свију наставних средстава, у овој настави, најважније је средство — карша (мапа), а нарочито рељефна карша, којих на жалост наше школе јоши немају, већ су у употреби карте, које нам представљају равну површину и слику облика земље, са много различитих знакова, који представљају: реке, планине, путеве, села, градове, лековиге (минерал.) воде, рудокопе, манастире и т. д. А ако се запитамо да ли су нам бар ове карте израђене, какве треба да су — добићемо негативан одговор. -а

Да би ученици умели читати обележене знаке на картама, једна је од најглавнијих "погодаба, да знају, како за целу карту, тако и за свако обележено место на њој четири главне и четири споредне стране света (оријентација). Без тога знања, земљописна је настава безначајна, ништавна. Али пре него што · "се и то савлада, морају се прибавити још некоја не мање важна знања, као што су појмови о томе: шта је село, град (варош), раван. (зараван), висораван, брдашце (брешчић), брдо, планина, извор, поточић, поток, река и т. д. ит. д. Знање знакова ко-

ај