Учитељ

Из школског рада 121

јима се ти различити појмови на картама бележе, игра веома важну улогу у настави овога предмета. -

Кад се све то обради (очигледно), онда се приступа најважнијем чину у земљописној настави — прелазу с природе на карту; од чулности — апстракцији. А тај, тако важан, посао мора се извршити у самој просторности, у отвореном пољу — природи. У овоме предавању намера ми је, да изнесем читаоцима овога листа, како сам ја једне године тај посао извршио и постигао, релагивно, најбољи успех. Једнога дана у. месецу септембру 190.. год. после завршених часова, пре подне, пуштајући ђаке кући, наредио сам им, да после подне дођу у школу чим чују прво звонце, и да собом понесу само по чист · табак хартије И џпсалљ Ку (оловку), не казујући им, да ћу их водити у поље. _ г

УУ одређено време сви су ђаци били на окупу, и ми се, тачно у 2 часа по подне, кренусмо од школе у удвојеним редовима, када је и ово моје предавање отпочело.

П,

У коме се правцу креће наша парада 2 — У јужном. Преко које ћемо реке прећи 2 — Преко реке Топлицег Хоћемо ли газити Топлицу2 — Нећемо, већ ћемо прећи преко моста. Куд води овај насип којим идемо2 — У Лесковац и Житни Поток. С које смо стране пошлиг — Са северне. Шта се види даље на југу пред намаг — Соколички виногради и Пасјача. Шта. је Пасјача 2 — Пасјача је планина. Чиме је обрасла Пасјача2 — Обрасла је густим шумским дрвећем као: буквама, храшћем, церовином, јасеновином, липама ит.д. А шта је ово куда сад идемог — Гарићско Поље. Је ли који од вас видео још шире и дуже поље2 — Јесмо, нисмо — гласили су дечји одговори. Које си веће поље видео, Марковићуг — Нишко. А које си ти Јовановићу 2 — Житорађско и Јасеничко Поље. Како се зове оно мало угвишење на крају ове равнице2 — Зове се Попадијин Гроб. А оно још узвишеније изнад стрелишта, а западно од Попадијиног Гроба2 — Зове се Соколица. Је ли Соколица обрасла чимег — Јесте са северне и западне стране ситним шибљем (грабовином, дреновином, трњем). А са источне и јужне стране — Није обласла ничим — гола је. Хајте, да се испнемо на Соколицу! — Хајдмо, хајдмо! разлегаху се ве-_ сели ђачки усклици. За неколико минута били смо на Соколици,