Учитељ

146 Учитељ.

проблеме, које би она могла на пољу“ народног просвећивања успешно реализовати;

13. Обезбедити стан и пристојан живот чешким учитељима-цама, који би хтели доћи код нас, за време главног школског одмора, ради изучавања српског или хрватског језика. Го исто обезбедити и нашим учитељима и учитељицама, који би хтели ићи у Чехо-Словачку ради изучавања чешког језика;

14. Позвати и потпомоћи наше учитеље и учитељице, који

би хтели, да приреде и организују пут у Чешку, где би проу-

чили поред уређења основних школа и питања, која се односе

„на просвећивање широких народних маса.

То је, у главноме, програм рада одсека за народно просвећивање у текућој школској години. Али се овим не искључују из изложенога програма рада она питања, која би се спонтано јавила у вези са неком од истакнутих тачака или

која би била актуелне природе. · –— Јован М. Поповић.

НЊИЖНЕВНИ ПРЕГЛЕД

_А) ДОМАЋИХ КЊИГА И ЛИСТОВА

Милан Шевић: „Образовање учишеља и дечја књига“. Издање С. Б. Цвијановића, Београд 1920. г. Цена 2 дин.

Бојимо се да ова лепа књижица прође незапажена довољно, јер се у њој пише о нама, учитељима и поглавито за нас. Велим, поглавито, с тога што се г. Шевић враћа у њој на исту тезу, коју је и раније развијао (в. Дечја књижевност српска“ 1911. г.). Ова нова књижица, пак, јавља се да извесна места у првој јаче, оштрије обоји и нарочито подвуче. Поред чисто историјског огледа о постанку, развићу и резултатима дечје књижевности у нас, г. Шевић је | и раније, као и сада,

5 желео да нарочито нагласи сву штетност · скромних НЕ

покушаја на дечјој књижевности. Из ове књиге оштро се оцртавају две главне поставке: а) Да је дечја књижевност исто што и општа т. |. умет-

_ност, па пошто се она дели на поучну и забавну онда по пиш-

чевим речима: „поучне књиге за децу треба да пишу научници

а забавне — уметници“ (стр. 11) и 6) Да учитељи по својој