Учитељ

Књижевни преглед 147

данашњој спреми нису способни да пишу за децу. Ову поставку г. Шевић подвлачи и у вези с тим говори о потреби проширења теоријске спреме учитеља. Но о томе ћемо рећи више мало доцније. Да се најпре задржимо на првој пишчевој поставци.

Књижевност за децу не сме бити ништа друго но књижевност уопште. Она мора бити права, чиста уметност са диљем: да буди најчистије естетичке емоције и васпитава књижевни укус. Она не сме, према томе, бити у свачијим профаним рукама. А њу су, на жалост, учитељи профанисали, јер се њима у школи није дало „да схвате сву величину науке и сву величину уметности“ (ст. 13). Учитељи су се у овој књижевности показали и сувише — дидактичари. јер, по г. Шевићу, за децу се не сме нарочито писати, већ из опште књижевности одабрати материјал погодан за дечје схватање и њиме (стварати дечју лектиру. Г. Шевић је запазио да се дечја лектира и сувише подвела под „уобичајени највиши циљ васпитни“ који је за писца данас одвећ избледео и застарио.

И, наравно, сви закључци г. Шевића су на свом месту. кад се питање овако посматра т.ј. да и она малена, непретенциозна, дечја књига мора бити право књижевно дело са свима квалитетима чисте уметности писано по уметничким инструкцијама далеко од вреве дечје и без икаква освртања и мишљења на децу.... Али ја бих се, ипак, и поред ове лепе дијалектике г. Шјевића запитао:

Да ли је дечјој књижевности, збиља, једини циљ естетичко уживање (и увођење у књижевност) или уз то и а можда и поглавито и — васпитавање 2 о

Да ли се у дечјој књижевности сме о пате применити оно: „Ра рошг Рам“ 2

Да ди се каткад сме писати за децу и мислећи о деци

Ова ми се питања и нехотице намећу. Одговарати на њих саначи писати читаву студију из дечје психологије за шта нисмо ни компетентни, а ни овом приказу није циљ. Теза г. Шевића, несумњиво, залази у област дечје психологије, јер би се, ми«слим, само експериментима могло доказивати, колико су деца у лобу — рецимо од 7—12 г. — диспонована за формирање "књижевног укуса и схватање естетичких лепота у једном књижевном делу. Ако би се приметило да се естетички моменат у