Учитељ

256 Учитељ

је само жеља, проста намера, која се није асоцирала са радњом, која њој одговара. Велики хуморист Випен Буш посведочио је дубоко познавање људске воље, када јунакиња његовог романа „побожна Јелена“ говори: „За цело од сада апсолутно неђу то више чинити“ (т. ј. пити алкохолна пића) — да после неколико минута то ипак чини, И овде исмева хуморист духовитом_. иронијом неплодност саме одлуке. Ко се навикао уживању алкохолних пића, тај је створио чврсту асоцијацију између погледа на алкохол или помисли о овом надражљивом средству и радње пијења. Једна таква асоцијација не може се уништити самом одлуком, већ се мора вежбањем и понављањем створити контраасоцијација — или популарно речено, одлука да се непије мора се стварно учити вежбањем, и тек постепено задобити власт над радњом. Како се то дешава у појединим случајевима, јесте чисто ствар техничких поступака и психолошког погледа. на врсту и начин, како одређени мотиви или дражи делају на. извесну индивидуу. Али и овде се могу преставити извесна општа правила, а то су она, која важе за асоцијацију мотива. и радње. и Ми „можемо“ дакле у области радње исто као и у области чисте интелектуалне делатности само оно, што смо. научили. А учење радње је према психолошким законима асоцијације заснивање везе између циља и радње или“ мотива и радње.

Што често нисмо довољно свесни ове нужности, да се воља у правом смислу учи, стоји до тога, што смо постепеним. развитком наших радњи научили многе радње, за чије извођење није више потребна она асоцијација и што се већина наших радњи из навике извршује само на један инпулс воље. Услед тога сматрамо произвођење и успевање ових радњи као сасвим појмљиво, али је погрешно проширивати ово схватање и на радње, које још нисмо научили. | ин При том треба имати на уму, да се асоцијација треба да

распростре на укупност процеса мотива и на појединачне радње

и да у асоцијацију морају ући потпуно како свесне преставе · о циљу, тако и све недовољно јасне психичке силе, које утичу "на радњу, па да будемо потпуно сигурни, да ће наступити радња,

Стога смо сигурни за неку тек онда, ако ни урођене диспо-

зиције воље ни стечене диспбзиције из навике не стају више

на супрот, другим речима, ако се образује чврста асоцијација | између мотива и радње, која ни у ком случају неће попустити.