Учитељ

Методика | 261

тит Ентићгипе а ЕхрептетеНе Радасошк, Гејрле ита Вегна 1914. Свеска 1— 11), обојица са великим претензијама у својим критичким погледима. Независно од местимичних, често врло. субјективних, критичких оцена Мојманових, ми ћемо по њему овде укратко додирнути специјално резултате експерименталних истраживања на пољу рачунске наставе (види наведено дело: свеску И, стр. 623— 692).

Многобројна. експериментална истраживања У области ра"чунске наставе“ дала су у главном ове резултате:

1. У питању постанка и развишка бројних представа код деце — размимолажење у два супротна правца. На једној страни у наслону на Песталоција до ситница разрађена метода посматраних слика, или како смо ми то раније означили: принцип посматрања, а на другој страни до највеће оштроумности брањена мешода бројања (по нашем: принцип бројања). Прва се заснива на просторним елементима за предочавање бројева, а друга на временој сукцесији једнаких утисака или актова. Ревултати експерименталних испитивања показују, да обе ове методе имају и добре и рђаве стране, те је очекивати, као што смо ми још у | издању независно од овога урадили, да се правим удруживањем обеју метода могу код почетника Па и п утврдити бројне представе и рачунске радње.

Код обеју ових метода велику улогу играју разлике у

" ученичкој обдарености. Деца визуелног типа, код којих претеже схватање помоћу чула вида, лакше схватају бројеве и радње по првој методи; деца пак акустичног типа боље схватају преко чула слуха, јер су навикнути да раде с низовима сукцесивних асоцијација. За последње (акустичаре) је дакле повољнија ме" тода бројања (Ескћагаф. Затим, слабији ученици лакше схватају бројеве и количине такође по методи бројања, што су експериментима утврдили Рисћа у Лајпцигу, а Мештапп у Минхену и Манхајму. Међутим нама се чини, да Меитапп греши, кад при овоме нарочиту вредност полаже на рачунање с прстима. Успех методе бројања код слабих ученика Мојман приписује великој дисциплини пажње у раду са сукцесивним утисцима и самониклом присиљавању на активно сарађивање. И Курш Лем је описао учење рачуна код једне слабоумне учевице, код које се такође показало, да није ништа могла постићи са чулним сликама, док је напротив имала доброг успеха с бро-