Учитељ

266 Учитељ

реду или групи, после чега су на нарочитим листићима морали

записивати број опажених кружића онако, како су га схватили

и запамтили. Код 44 ученика | разреда било је 69 погрешака при посматрању кружића у једном реду, и то: 4 погрешке код броја 3, 18 код броја 4, 19 код броја 5 и 28 код броја 6. Ме-

ђутим, при посматрању Борнових бројних слика било је свега“

25 погрешака, и то: 4 код броја 3, 5 код броја 4, 7 код броја Би 9 код броја 6.

Даље је Лај вршио упоредне пробе схватања и између појединих бројних слика, које су највише у употреби у елемен-

тарној рачунској настави, па је нашао, да се од свих „најлакше -

и најбоље схватају његове тако зване квадратне бројне слике. Исто тако експериментима је утврдио, да се куглице на руској рачунаљци лакше и брже схватају кад су поређане у виду квадратних слика, него кад су у једном реду, па ма се између 5. и 6. остављала и мала празнина. Код 22 ученика | разреда учитељске школе било је 55 погрешака у схватању куглица на једној шипци, а само 12 код квадратних слика. Он је још вршио упоређења у схватању бројева помоћу црта и прстију, · па је и ту вашао, да их квадратне бројне слике у велико над· машују. Што је најважније, експериментима је он утврдио, да схватање бројева зависи не само од распореда посматраних предмета, но и од облика, боје, величине, правца и удаљења њиховог. Бели котурићи на црној подлози, односно беле куглице на црној позадини најлакше се схватају. То исто вреди за кугласти облик тела која се посматрају и за водоравни распоред њихов, јер је овај бољи и практичнији од усправнога. Последњу чињеницу, да се водоравни распоред предмета боље схвата од усправнога, утврдио је још раније Вунш, творац Физиолошке Пеихологије, објашњујући је > покретима и навиком наших очију на гледање лево и десно, а : не горе и доле.

Ради увере о тачности закључака Лајевих, ма смо у вежбаоници вршили такође експерименте. Место графичких сред· става узели смо непосредно посматрање куглица најпре на једној шипци, а иза тога је вршено тренутно посматрање куглица, које су биле распоређене на две шипке у виду квадратних

слика са размаком од 1 пречника квадрата између појединих | квадратних група. Број јасно схваћених куглица ученици су бе-

лежили на хартији цифрама. Ко није био начисто са својим