Учитељ

282 г УЧИ

ној основи сматрајући је као један део практичне философије

"и он је био први Италијан, који је дао педагогики философски

карактер и који је у методици истакао као најглавније начело поступности.

Александар Паравичини (1790—1880) писао је И приче о главним дечјим дужностима“ и један „Педагошки и методички требник“ у коме је историјски изнео развој извесних педагошких чињеница, те је тако ударио основ историјској педагогики. Али он је написао и најбољу књигу за децу „Бането“ за коју је добио премију од Друштва за народно васпитање и која је била за читавих пола века најраспрострањенија

по школама и имала серију имитација.

Ђугепе Саки (1504—1891) најбољи ученик Ромањозијев, добри деда Саки како су га звали његови суграђани и деца из забавишта, био је прави апостол дечјег васпитања. Као секргтар Главног инспектората бринуо се о отварању дечјих забавишта не само у својој земљи већ и у иностранству. И он је био осуђиван на изгнанство и по повратку почео писати о народном васпитању. Помогао је отварање друштва за рахитичне, основао Педагошко Удружење, организовао масу Школских Конгреса, основао неколико часописа и уредио прву дидактичку Изложбу. Најглавнија су му дела: „Италијанско де“ тињство“, „Природни Рт примењен на одгајивање деце“, „Меморије о васпитању“ и т. д.

Рафаело Ламбрускини (17188—1873) рођен је у Ђенови али је живео у Тоскани и у том крају био највећи поборник педагошког покрета. У својој рођеној кући био је прикупио. известан број ђака и бавио се њиховим васпитањем, где је бис _ добио нарочиту практичну способност. Основао је часопис „Васпитачки вођа“ на коме су сарађивали најјачи људи. Узео је видног учешћа у прокламацији уједињења и после овога наставио рад на педагогици. Основао је и други педагошки часопис „Школа и породица“ и написао дела: „О васпитању“, „Дијалози о настави“, „О врлини и пороку“, „Метод за наставу читања“ и т.д. Један његов савременик, Бордани, пише о њему:

„Кад би ми Бог помогао да нађем још 11 свештеника као што је он био, постао бих и ја хришћанин.“

Ђино Капони (1792—1875) био је човек · дубоких концепција и ширих погледа, који је написао једну врло карактери-