Учитељ

Педагошки преглед 283:

стичну књигу „Фрагменти о васпитању“ у којој пледира за васпитање народно на националистичкој основи. Оснивао је школе и дечја забавишта и нападао владу што се не брине о народу и школи.

Енрико Мајер (1802—1874) био је познавалац стравих језика и као сарадник „Антологије“ и „Васпитачког вође“ упознао је Италијане са педагошким прогресима страних земаља и многе новине са стране пренео у Италију. Познавао је врло добро Песталоцијеве идеје и предлагао, да се по њима ради у дечјим | забавиштима а превео је са великом тачношћу један одељак „Лабудове песме“. ;

Петар Тхуар (1809—1861) био је коректор у једној штампарији па постао учитељ а затим. секретар Географске Академије у Флоренцији. Био је сарадник „Васпитачког вође“, помагао Ламбрускинију у његовој школи и обогатио је школску литературу са лепом серијом.својих радова од којих помињемо: „Нове приче за 'омладину“, „Породица и Отаџбина“, „Савети девојчицама“ итд. Ламбрускини га је много ценио и када је умро, он му је држао изванредан посмртни говор.

Винченцо Ђоберши (1801—1852) посветио је цео свој век величини и одбрани славе националне и био је један од ватрених фактора политичке "и моралне обнове. У своме делу „Модерни језуити“ оштро је критиковао дотадањи васпитни систем и изнео своје погледе на васпитање и наставу, који су изненадили својом дубином најумније људе тога доба. |

Карло Бонкомпањи (1804—1880) био је у Пијемонту личност, која је најбоље схватила значај социјалног васпитања и зато се као посредник „Удружења за дечја забавишта“ свесрдно заузимао за њихово проширење. Његова су педагошка дела: „О дечјим школама“, „Лекције за децу“, у којима се трудио да помири идеје Песталоција и Жирарда. Али је Бенкомпањи нарочито важан у историји школе што је био творац Школског Закона, кога је санкционисао Карло Алберто 1848 године.

„Ђовани Рајнери (1810—1867) дошао је после смрти Апортијеве на катедру Педагогике а као члан Главног Просветног Савета радио је на подизању наставе у Пијемонту и узимао учешћа у свима иницијативама за васпитање народа. Написао