Учитељ

108 Учитељ

њање — може бити врло добра и чиста научна идеја (која уједињава све) за целокупно предавање биолошких наука у школи.

Идејама целисходности и корисности и ако могу _ бити узете за основ предавањима ипек мислим да се треба користити с великом опрезношћу. Објашњавати ученицима постојање и карактерне особине овога, или онога органа, боју, склоп, живог бића, да је баш такав склоп, таква боја, такав орган "целисиодан — понављам, може бити да ће ученик схватити то објашњење лакше него многа друга; али баш у тој великој, ја бих рекао сувише великој лакости схватања,и крије се, по

мом мишљењу велика опасност од злоупотребе оваквих објаш-

њења. још слабо развијен и научно још не дисциплинован ум учеников, врло се лако навикава да објашњава све биолошке појаве с гледишта користи, и разуме се, у недостатку способности да критички мисли, на сваком кораку јављају се код њега погрешна тумачења, која потпуно обрнуто објашњавају суштину даног факта, или појаве. Такве је врсте и лако, често чак и нехотично злоупотребљавање Дарвиновог принципа корист од прилагођавања к средини — што се заиста никако не жели. Опрезност у примењивању идеје целисходности потребна је још и с тога, што научивши је деца (па и ученици) често почињу објашњавати прилагођавање биљака, а нарочито скивотиња тако, као да су то њихове сопствене намереи свесна воља. Вреди напоменути како је распрострањено објашњење да је боја, која штити животиње, њихово лукавство, жеља и свесна намера да преваре своје непријатеље (или свој лов) — објашњење, које деца лако разумеју, лако памте, али које је сасвим нетачно. Објашњење појава мора бити, не само просто и лако за дечје схватање, но мора бити пре свега потпуно научно правилно.

Идеја узрочности, без сумње, највише би одговарала нанаучним захтевима; али како је школско време кратко и ученици сразмерно мало познати са свима питањима природних наука — тешко да би се могло постићи колико толико исцрпно објашњење макар и најглавнијих узрока, најважнијих појава и факата.

Но, ја мислим да није потребно узимати за основу школског предавања какву нарочиту идеју, која би руководила, нити